Учитељ

428 ОСНОВНЕ И ГСАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ

сто немачких, а има их где се учи на оба земаљска језика. Ка

ко је Чеха више, разуме се да је и чешких школа више. али

сразмера школа према народностима опет није онаква каква би требала да је. Држава је више наклоњена Немцима него Чесима и Немци, разуме се, користе се немачком школом где год их има извесан број, док Чеси често с муком отварају своје школе и где је знатан број чешке деце. Ово је у крајевима где је становништво помешано. Иначе Чеси су се доста отргли од немачког притиска. А кад се узме како је било стање у првој половини овога века и како је данас, онда се може рећи да су Чеси постигли огро: ман успех. Јер пре 1848 год. чешка деца су и у основ. школама морала учити немачки, често се морало учити све на немачком језику и у основ. школама, а већ средње и више школе биле су потпуно немачке. Сем тога, онда се често и у сред Прага није трпео чешки. говор. Данас, пак, Немци су толико сузбијени, да

· дижу руке од понемчавања у Чешкој, а морају се бринути за

своје самоодржање. Сада у земљама круне чешке има оваких чешки школа: Универзитет 1, виша техника 1, реалних гимназија 9, гимназије 33, реалака 12, учитељских школа мушких Пи женске 3.

„Кенскиг виших, средњих и нижих стручних школа (за жен. ручне радове, за газдинство, трговину и т. под.) има око 20.

Разних стручнис виших и средњих школа за индустрију, занате, трговину и уметности има око 50 (више индусријске школе, трговачке школе, музичке и сликарске школе, школе ткачке, браварске, керамичке и грнчарске, златарске, пиварске, котаричарске школе за прераду дрвета и т. д.'. Управо за сваку врсту индустрије и заната има школа које дају стручно образо. вање у том послу. Осем њих има још преко 200 продужних школа које су такође индустријске, занатлијске и трговачке.

Пољошривредниг виших, средњих и нижих школа има преко 30. Половина ових су т. зв. зимње пољопривредне школе у којима се учи само зимњег течаја. Осем тога, као што вароши имају продужне школе индустријске, занатлијске или трговачке, тако има за сеоско становништво око 100 продужних пољопривредних школа.

Основних и грађанскиг школа, разуме се,да је највећи број.

Забавиште за децу од 3—6 год, има преко 160. Уз њих су негде у већим градовима и т. зв. „јасле“, где се дању чувају депа сиротнијег сталежа (од неколико месеци до 3 год.).