Учитељ

492 ; МОЗАК И ДУША

У

чи везано управо за слепоочну област, а извођење речи за место, што даље напред лежи, то јест за побочни део чеоне области мозга. Патологијско нам посматрање указује и на друге поремећаје, који се не односе на сам говор, но на писање и на читање, који су са говором у блиском односу, а то је неподобност да се речи пишу или написане речи читају и ако се састав опажаја вида није променио. Оба су поремећаја у вези са правим поремећајем говора, али се могу јавити и за себе, па шта више и одвојено један од другога. За сваку радњу, која сама за себе може отпасти, мора се очито узети и оделит супстрат у општој средишној области говора, па и ако се, као у овим случајевима, анатомијски то још не да потврдити,

И док нам ове чињенице указују на деобу Функције за говор у различите саставне делове, мора сеи овде узети у обзир оно, што напоменусмо код нестаЈања хотимичних покрета. Нестајање хотимичних по__Крета не допушта нам, да и вољу ту локалујемо, "ну највише то, да изведемо закључак, да су тим уклоњени најближи посредни чланови за преношење вољних на· дражаја на живчане путове. На сличан начин уклањањем тако зване средишне области за говор нестаје Функције говора и то, према специјалним погодбама, схватање, артикуловање речи, подобност писања или схватање написанога. Те с тога исто тако немамо права говорити о каквом седишту подобности за говор, за писање и за схватање изговорених или написаних речи, као што не смемо рећи ни да један одређени завртањ чини да сахат иде, јер овај одмах стане, чим се завртањ извади. Поставка, да је једна тако заплетена радња као што је постање и схватање говора, везана за строго означену средишну област, очито се не може примити већ с тога, што су и осећај утисака звука и светлости, као и прости хотимични покрети артулационих и пи-