Учитељ

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ оСН. школи 5415

ки груписаних (по строгој системи) модела, из картонаже, дрвореза, дубореза, столарства и стругарства. Као што видиш он није никакав занат, већ је састављен из разноликих веџаба које су позајмљене из разних радња, те да се њима постигне и друга тачка, васпитног цеља:

2) Да дете свестрано извежба руку, да буде умешна. Народне су школе основане за основно образовање, с тога се и зову основне школе. Основно и свестрано — опште образовање дају га својим ученицима различним наставним предметима. Историја, која се предаје у осн. шк веома је различна од оне, која се предаје на Великој Школи или на универзитету као наука. Природњак истражује истине на пољу научном, али се сва та његова истраживања не казују детету, већ само неки резултати, које је он нашао. У тако истој сразмери стоји и веџбање руке занатом и наставом у слојду. Основна је школа основица за све даље образовање учениково, е тога ћемо и у ручном раду показати деци само основе рада. Многа ће деца продужити даље образовање. Нека ће од њих бити свеште-

ници, друга правници, или војници и — шта ми радиморг Учимо ли у осн. школи онога што ће бити свештеник, да врши свештене обреде, а онога што ће бити правник — правним наукама 2 Не,

ми свима дајемо им основно образовање. 'То исто ћемо учинити и код ручног рада, Основна школа треба и овде да да основно и оп. ште образоване руке, умешну руку, а деца ако оду доцније на ма који занат, продужиће то рукино образовање и лакше ће схватати занат,

Људи, што сами себе називају практшичарима мисле да се овим ручним радом неће спремити ученици за практички живот, а основно!

је школи задатак да спрема ученике и за приктички живот. Ово је истина задатак осн. шк. и она ће га овим путем у неколико постићи, али онако како захтевају самозвани практичари, није никад у стању, нити би одговарало задатку њеном. Практичари желе да се уведу у школу заналпи и онда би ваљало бар десетак учитеља да знају разне занате. Која би земља могла да издржава оволико учитеља занатлија и ко може гарантовати да је ученик учинио правилан избор у занату, који ће га доцније хлебом ранитиг Поред тога, кад би се ово рецимо у варошким школама постигло где има више учитеља, настаје једна већа немогућност што немамо времена за то. Док један шегрт столарски постане калфа треба му најмање 3—4 године, док изучи занат, да буде корпар треба опет три године и т. д. И то све да ради од јутра до мрака Колико би тек требало времена једном ђаку, да само један занат од ових и-