Учитељ
СТАРИ КОВ 621
— Изволте ручак је готов
Јело се, пило, наздрављало ло мрклога мрака, а онда се дигоше гости кућама. Ђока и Станица испратише их и стајаху на капији док они не замакоше у сенке дрвећа крај пута.
-— Штета! рече поп. Грдна штета што немају деце,
— „А пазе се као голубови! — рече кмет. >
— И добри људи!
— Срце им је као у деце !...
— Хајде, шта си стао! — рече Станица Ђоки.
=— Чекај, рачунам нешто, |
— Шта рачунаш 2
Ђока поћута, поћута па рече :
— Које на вину, ракији, шеници, масти, сиру и кајмаку и мојој плати ове године имам чистих две стотине дуката. Ово дана идем у варош да погодим ону мејану. | — Хвала Богу !... рече она некако нежно и метну му руку на раме. |
Али он скиде њену руку па на сву нежност одговори подругљиво: –
Баш ти личи да се мазиш! Боље иди простри ми, Уморан сам.
Она се намршти па оде у кућу.
(СВРШИЋЕ СЕ)
=