Учитељ

640 ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ.

лепом понашању и поштовању према старијима, према себи равнима, према млаћима. према деци, према туђинцима и т. д.

Поред рада мајка је умно образује и развија јој мишљење показујући јој песме, загонетке, пословице, питалице и т. д. Мајка је учи да броји, нпр. при плстењу да броји петље, при уређивању кудеље повесма, при предиву комаде и вретена, а кад је шаље за стоком као чобаницу учи је да броји стоку. Она своју ћерку учи чистоти и реду, учи је како ће се умивати, чешљати и облачити, кућу држати и мести је, леб мебити и пећи ин т. д. Осим тога мајка својој ћерци буди и развија осећаје према лепоме, јер је учи лепом везу и ткиву, развија јој слух учећи је лепом главу и песми певајући поред ње и се њдм песме свога краја и народа. Она јој развија и етичку страну душе њене учећи је шта је добро и племенито а шта зло и човека недостојно. За све то она има довољно материјала у народним песмама, у причама, особито у изрекама свога краја и народа.

Учећи је свему овоме, никад мајка нија заборављала да у "своје- ћери развије поштовање према Богу, велим никад није сметала с ума да је научи вери својих предака. Још у колевци мајка је своју ћерчицу успављивала побожним песмама нпр.:

Мајка њиха јединицу шћерцу Нини, шћери, у шишакли беши ! Сан под главу, уроци, на (страну Уроке ти вода однијела

Мимо твоју бешу пронијела, итд. !)

Мајка у овој песми указује веру у нека виша бића, која имају утицаја на људе. Исто тако и песма:

_ Санак иде уз улицу Води Јову за ручицу. Ајде, Јово, ајде душо Ајде, Јово, да спавамо птд. 2)

Са примањем хришћанства остале су исте песме исти дух само место божанства. из старе наше митологије долазе хришћански свеци _ и анђели. То се најбоље види из ове песме:

Мајка њиха свог" нејака сина: „Нини, сине, с крстом и анђелом, А и с оном блаженом Маријом,

ђ) Богољ. Петрановић срп. народ. песме Т. женске, стр, 49. 2 та, 51.