Учитељ

ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ — “ 641 Која 'но је Христа ублажила, А и тебе на помоћи била,“ ')

Мајка код своје ћери развија и негује љубав према завичају, према домовини, према „народу. Колико је наш народ од вајкада ценио мајку и како је умео схватити и најтеже осећаје, доста је да наведем изреку која најјаче истиче вредност матере. Наш народ вели: „И Бог има мајку.“

После мајке највише утичу на васпитање и образовање женске деце чланови задруге, особито старешина куће својим саветима и упутима. За тим утиче околина, дакле свело са својим обичајима. Ту долазе села, прела, мобе, позајмице, другарице, песме жетварске, сватовоке, песме у колу, шале и поскочице, приче, загонетања и т. д. Кенско дете код Срба овога периода било је слободно, слободно се кретало, није се ничега бојало, јер су му заштита били род; браство и племе. Сваки је знао да се увреда нанешена жен“ ском чељадету пере крвљу. у

Пролазећи кроз све мене детињства, постаје чобаница. Ускоро за тим шипарица па и девојка за удају За то време она је нау"чила од мајке све што јој треба. кад постане домаћицом. Помажући матери у свему, научила је и како се кућа реди и држи, и како | св старији поштује, и како се деца гаје. Па ипак кад је мајка испраћа у дом она јој даје савета:

„Слушај свекра као бабу свога,

„А свекрву као своју мајку,

„Суђеника као друга свога

„Су којијем мислиш вековати,

„А браћу му као и рођену,

„А сестрице као своје секе,

„Невјестице као другарице.

Пођи збогом у сто добрих часа,

Чувај роду поштенога гласа. (Б. Петран.)

Мајка у овој песми не само да цени свој род те се стара да се не покуди, но тражи од ћери да чува образ и поштен глас свога рода.

(Све што до сада рекох намењено је да покаже како се васпи. тавала и образовала девојка у најстарије доба код Срба у роду и браству. Што је речено, речено је у опште, Данас немам ни један

5 ла. 48.