Учитељ

652 ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ

вота свој: школе, па то може забележити и сачувати од 38борава. |

У неким школама нашао сам и другу једну књигу, која има практичке вредности. У њој је написан до ситница целокупан ред који је усвојен од учитељског колегијума те школе. Ту је н. пр. како се долази у школу и одлази из ње, како се почиње час и чита молитва, како при читању, кад учитељ куцне у сто 1 пут, ђак треба да стане, 2 пут значи да понови реч последњу, јер је погрешио, како даје руком знак да ђаци устану, како кад треба да седну; каким се знацима на писменим ђачким задацима бележе разне погрешке и т. д. Рекоше ми да ово имају зато, да би било једнообразности кроза све разреде. ИМ одиста ово има практичке вредности. Ђаци науче све те знаке, те је учитељу "олакшано и уштеђено доста речи и објашњавања; а нови учи: тељ, кад дође у ту школу, прочита само тај утврђен ред, паи сам лако уђе у посао и одржава једнообразност.

Кад поменух ђачке писмене задашке, и о том има нешто да се каже, што је у Чешкој друкче него код нас. Одређено је колико који разред треба да има преко године писмених задатака из језика и рачуна. Задаци ти прегледају се врло брижљиво. Сваки задатак учитељ мора прегледати и сваку погрешку мора поправити црвеним мастилом, а на крају сваког прегледаног задатка стави потпис свој (скраћен). Да ли су учитељи тако прегледали и поправљали задатке, контролише управитељ, а такође и шк. надзорник, кад школе обилази. Често и управитељ пре: гледа и потпише сваки задатак, свакога ђака. Налазио сам школа где је 10—15 учитеља, код сваког по 30—5) ђака и сваки је ђак имао већ по 5—6 задатака, а испод сваког задатка поред потписа учитељева стоји и потпис управитељев. То је огроман посао за управитеља, али извршен савесно и тачно.

Гледајући тако ревносно поправљање ђачких радова, ми-. слио сам о том, како се код нас мало пажње овоме послу поклања. А гле учитељ на таким писменим радовима не чини по: правке, не исправља и не упућује, ту је мало вајде од њих. И онда ђак може сваки дан написати по једну и две стране прописа или вежбанке, па опет на крају године стоји само рпа исписане артије, а ђак нити је рукопис побољшао, нити се научио писати. А овакви случајеви нису код нас ретки.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

и о же