Учитељ

654 РУЧНИ РАД У МУШКОЈ ОСН. ШКОЛИ

радио нпр само један час недељно. Тај би посао могла да раде и деца од 8 година, јер алаткама могу да рукују, а тако исто и да копирају. Те израђене ствари привлачиле би децу, јер су ввома разнолике и шарене, али само по варошима би могло да се уведе да задовољи укус луксузних варошана. Из ових разлога ја сам за овај предмет, да се уведе у осн. школу.

А сад хитам да довршим и о другим ручним радовима, јер ево цело после подне седим и пишем.

6) Повегзивање књига се такође заводило на више места, али се брзо увидело, да није ђак у стању, да овај посао уради како ваља, те с тога ученик изгуби вољу за рад. Ни сами мајстори нису у стању да књигу увежу тако, како би остала отворена увек на месту где се отвори. То је највећа вештина у повезивању књига. Ученици нису у стању да ово науче за ограничено време, које имају за ручни рад. Поред тога не вежба се свестрано рука и ако има приличну множину алатака, а пошто ученик никад није у стању тачно и ваљано да увеже књигу, то му се не вежбају естетичка осећања. Ученик се телесно не снажи, јер су понеки радови сувише јаки а понеки сувише тешки. Рад се не да методички удесити. Тако исто је тешко увезати једну књигу, као и другу.

То су мисли г. Урбана, које ја овде и поред конференција, у приватном разговору слушам од њега. Ну мени се чини да би се овај посао могао с коришћу употребити по варошким школама. И овај рад могао би се прилично методички удесити. Нпр. могли би се најпре учити ученици само да прошивају своје свеске за писање. За тим да исте меко увежу и обрежу. За тим да прошију и увежу књигу, меко, а тек по том и у тврде корице, па најзади у платнени и кожни повез. То би било методички ред. Мени се чине да не губе деца вољу за овај рад. Ми знамо из искуства колико и колико раде ђаци осн. школа с вољом и у недостатку алатака колико се довијају на разне начипе, да им посао испадне што бољи. Ти си се довијањем, још из ране младости, толико усавршио, да сада ни самом мајстору не уступаш сад кад си све алатке набавио. С тога ми се и чини из живог примера на теби, да ови разлови г. Урбана да се овај предмет одбаци, и нису баш јаки, те и мислим да га ваља увести у школу. Желео бих да чујем шта ти мислиш о овоме.“)

%) Ја мислим онако као и писац овога чланка, 6 том разликом, да би ушивање својих свезака и повезивање њино у, тако-звани, мек повез, требало да раде уз картонажу сва деца, а повезивање штампаних књига само она која покажу у картенажи већи успех, као нарочиту примену картонаже, С тога пе би ове редове требало ни сматрати као нарочити наставни предмет ив ручног рада.

Референат