Учитељ

СО АСРСИ КОЈЕ : 663

Беше тек отпочела школска година. Он радио у. школи па пустио децу на одмор а бану му у кућу млад један човек Лепо и пристојно одевен.

— Помаже Бог!

— Бог вам помагао !

— Јесте ли ви г. Ђорђевић учитељ

— Јесам.

— Мило ми је. И ја сам учитељ. Име ми је Станоје Станојловић. Пре неки дан поставио ме је г. мини· стар у Б... Јуче сам тек стигао. Па кад ми рекоше да "сте ви овде учитељ, ја се ево уканих да се видим и познам с вама.

Ђоки је то ласкало. Он прими Станоја тако ласкаво и тако га осу љубазношћу да га је просто очарао.

Уведе га у собу и представи г-ђи Станици. — А ево нам једног госта! Деде, Станице, вере ти

спреми нам добар ручак. Баш ми је мило — окрете се Станоју — што сте дошли. Осамио сам се. Да ми није ове деце — полудео бих. Немам с ким ни да разгова-

рам. Попа се склања, све се боји да ми није на сметњи. И молим га и говорим му — не помаже! Па како.. КО

— Хвала Богу! — одговара Станоје.

— Како вам се допада Б....2

— Лепо место.

— Добро је. Па и ЛЕ су добри... Ви, ако умеднете, проживећете у Б.. као бубрег у лоју... Богати су "то људи!.. Ја их многе познајем... А... МОЛИМ вас, ви сте богослов 2

— Не. Ја сам учио учитељску школу.

— А... из нове школе! Баш ми је мило. Рекао сам сто пута: нека Бог поживи онога коме пада на ум да установи ту школу !... Па то, је л те,.ви сте се спремали само да будете учитељ

— Јест, само учитељ,

- А није и попр УЧИТЕЉ 48