Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА

СРЕ ВИ КЕ ОВ

СЛИКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА

вара (СВРШЕТАК)

Тако је то ишло још некако четири — пет ли година. Учитељ Ђока беше и чувен и припознат. Његово име изговарао је сваки с неким поштовањем. Сељаци из С... дичили су се и џоносили њиме. Кад би ко хтео похвалити сина или синовца обично би рекао:

— И школован је, брате. Учио је код Ђоке учитеља..... Тако мишљење од околине, награде од претпостављених, поштовање, што му указиваху службеници државни, створише и у њему самом убеђење да заиста нешто вреди. И чудио се и дивио: како то да се многи људи, који се истакну својим радом, праве важни и 03биљни и довикују пелом свету: „радио сам па с«м стекао части и поштовања !... Муке је ово мене стало!“ Мислио је: оно јесте, има и муке; али ову би муку на крилима однела према муци што је поднесе онај роб с косом или мотком. |

Али је живео и примао поштовање што му се указује и хвале којима га обасипљу уверен да је то све заиста и заслужио...

Тако су му пролазили дани. Он је збирао богате приходе и правио капитал, који је звао „зимницом“ живота свог.

Једнога дана изненади га нешто.