Учитељ

"690 | ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ

кви, (конђ трехђ годишцђ да поступа оу особеноу работоу црквиј.љ). Није било доста што се разбијала задруга, која је била извор ли"чне слободе и независности у сваком погледу, но она није више ни сама, као целина, била самостална, Господар односно краљ, духовник или. властелин имао је право да се меша не само у састав куће но и породице.) При оваком стању задруге, разуме се, да се и васпитање женске деце доста изменило, и ја мислим да је било назадније. |

Међу тим код властеле образовање и васпитање женске деце изгледа, да је пошло напред. Изгледа да је постало и боље и напредније, што је са свим појмљиво. Образовање српске државе беше обезбедило положај) властеле у сваком погледу. И углед и положај био им је велики а материјално беху јаки. Непосредна бли зина. Византије, Дубровника, Млетака и Италије имала је доста утицаја у опште на васпитање а нарочито на образовање женске деце. Па опет тај утицај није одомаћио туђинштину но се само. прилагодио нашим приликама. За то имамо пример баш из времена. када је на српском двору била краљица Францускиња, образована и енергична, па ипак је Гркиња од царекога дома, која је била доведена за Милутина, српски двор изгледао сувише прост, а нарочито кад је видела Урошеву снаху у простом оделу са преслицом и вретеном где преде. Појмљиво је да је на дворовима српске властеле било још и мање утицаја туђинствене. Али иџак га је било. . | ј Што се тиче државне организације, такође је ишла на руку властели. Код подвлашћених сталежа рушила је задругу, међу тим код властеле је подржавана. Па разуме се да је и васпитање женске деце код властеле не само остало како је било у задружној кући првога периода, но се доста изменило али на боље. Ове про мене у васпитању женекиња подешене су доста према Феудалној организацији. - -

Јачањем феудалне организације осетила се потреба за извесном „политуром“ у васпитању женске деце, слична. женекињу других народа. Ова се потреба осећала све више у колико је ви: тештво (ритерство) хватало маха, Ово се код Срба у Србији јачеосетило по доласку Францускиње Јелене, жене краља Уроша а.

мајка краља Драгутина и Милутина.

7) Споменик Краљ. Срп. Акад. Наука Ш спр 2) Новаковић Ст. „Село“. Глас акад. ХХТУ страна 928