Учитељ

МАТЕРИЈАЛНИ И МОРАЛНИ ПОЛОЖАЈ ДЕЦЕ 813

отац једне узорне породице, човек који воли да мисли и који је пун искуства.

Он ми је изјавио:

„Ја готово никад не гледам задатке своје деце. То се нерадо гледа у школи. Белешке се дају само један пут месечно; укинуто је дневно бележење, јер се деца излажу опасности да раде за љубав добрих оцена, а то им изврћаше дух а отац да постане педантан у својим непрестаним прегледањима“.

Б. има једног сина од осам година и једну кћер. Ова су деца очевидно мање „цивилизована“ него деца у нашој земљи Кад захтеваху од девојчице да ме поздрави енглески, она непослуша, јер јој милије бејаше играти се са својом мачком. На њу нису више ни наваљивали : она је слободна. Дечак, покрај лепих, одлучних црта има мање физиономије него ли наши де. чаци, и страсно воли телесна веџбања.

„Често ја седнем на задњи део каквога чамца са књигом а он весела. Тиме се он поноси. Често га пустим и сама да се вози на чамцу, препоручивши му само, како да се влада. Нор: вежанину и треба доиста да зна владати чамцем“.

Овај систем није и без опасних последица. Једнога је дана овај мали веслач пао под једна пиварска кола. Точкови. су прешли преко њега, и дивно је одиста чудо, како га нису смрвила, И ако мало знам о овим случајевима, опет их знам прилично смртних.

Кал се образовани људи тако слободно понашају са својом децом, лако је погодити, како у томе далеко иди прост свет.

Улице су пуне мангупчића, који цело лето проведу без чарапа и ципела; дечаци имају на глави џокејску качкету, а девојчице су више увијене него ли обучене у бело али прљаво памучно платно. Ови мангупчићи, слободни као тице на грани чудновато су одважни. Кад каква лађа приспе у луку, сви потрче у чамце да се љуљушкају на таласима, излажући се често пута опасности да се преврну. Трче готово под ноге коњима да покупе својим лопатама ђубре. Ето, на улици у Христијанији трчи у великом касу један пони, вукући мала кола, којима у: правља дечко од осам година; унутра су малишани ;од четири — пет година, сви млађи од кочијаша. Коњ, сувише гоњен, клеца и пада. а вагон се претури. За секунду су готови сви опет на ногама, дижу понија отправљају га и исправљају што је ис“ кварено, па опет седају на своја места и иду даље. Нико се не зауставља да притече у помоћ; деца се сама помажу како знају.