Учитељ

832 РАЗВИТАК ДУШЕ

Узајатна зависност интелектуалног, етоцијалног и активног развитка. До сад смо расматрали раст ума, осећања и воље као засебне, један од другог независне процесе. У неколико такав је поглед правилан. Али и пак — душа је органска целина, и процеси ума, осећања и воље до извесног ступња условљавају једно друго. Из тога излази, да је развитак ма које стране наше душе у тесно; зависности од развитка две остале стране Тако н. пр. развијеност ума претпоставља известан ступањ развитка осећања и воље. Неби се могло доћи ни до каквих знања, кад се претходно неби интересовали за њих (љубопитство, осећање задовољства кад се сазна и научи нешто) и кад неби било активне побуде (пажња). Исто се тако осећања не могу развити без довољно прикупљеног знања о природи и човеку; а воља и радња не могу се развити ако већ нема извесних осећања и практичних знања. Душа може да се развије више на једној страни но на пругој, али усавршавање једне стране, а без икаквог развитка остале две стране, апсолутно је немогуће.

Тесна веза у развитку све три стране душе најбоље се огледа у зависности интелектуалног раста од вежбања и усавршавања пажње. Ова способност, ма да долази у ред појава. који су обухваћени општим називом воља, први је услов за интелектуалне процесе Без више мање пажње не може бити ни једне интелектуалне радње, и код њених виших облика излази на видик потпуно развијена радња воље, у облику ума који се с напрегнутом пажњом бави само извесним предметом. А кад је то тако, онда напредак ума, који наступа услед радње ума, у најтешњој је зависности од развитка воље. Потребно је да се претходно усаврши способност, да хотимично, добровољно можемо сву пажњу управити само на известан предмет или појан (супротност расејаности), и тек онда је могуће тачно