Учитељ
КАНДИДАЦИЈА НАДЗОРНИКА ; 365
знају само један разред. Ко год је био учитељ најмање 10 година, он је прошао кроза све - разреде осн. школе, радио је иу сеоској и у варошкој школи. <
И кад би било, као шко вели г. Ј М., онда учитељи опет
познају осн. школе боље од проф. јер су радили барем у једном разреду и имају педагошке спреме, а већина професора нису ра дили ни у једном разреду осн. шк. нити педагошке спреме имају. И где то упознају осн. шк, ти проф. где то упознају све разреде осн. шк. — Идући по ревизији, уче се од ониг којима после споре разумевање истога посла!
На посл-тку..... али шта вреди о спреми за оцењивање нечјег рада говорити онима, који кандидоваше филолога за надзорника — Богословије. Кад човек по струци филолог разуме до-
· тматику, историју цркве, црквене каноне, и т. д., онда професори у опште имају спреме за све а учитељи ни за шта. |
Четврти разлог изгледа да је оправдан; али њега г. т. професори примењују само на учтлпеље и бацају га учитељима у очи баш онда кад они сами не раде то исто и тако исто. „М апсурдно је, вели г. Ј. М., да раван равнога оцењује ; а баш онда кад се тако за учитеље вели, баш онда исти људи, у истом савету кандидују за надзорнике професорима њима равне професоре.“) Али они тамо не оцењују него су само неки „сведоци“(7!), вели г. Ј. М. Но и кад би то у истини било, шта ћемо рећи о том кад се у комисије за проф. испите одређују професори средњих школа» Оцењује ли се ту: — Оцењује се да,ито оцењивање је много веће од оног кад учитељ учитељу дође за надзорника. Јер на проф. испиту, проф. професору даје оцену о стреми, признаје му или му одрече способност за наставника; а учитељ надзорник у читељу оцени само шта је и како је те године радио. ;
Из свега овога читаоци већ виде како су слаби и неосно-
вани разлози које чланови Просв. Савета наводе у овом питању Све су то само изговарања, а никако огновани разлози.
Интересантно је што готове сваки члан Савета у овој ствари наводи друге разлоге. Ми смо чули неколицину њих па један вели: ја се не слажем с оним што је рекао тај и тај члан, него су мене руководили други разлози; други тако исто вели за овог, трећи за оног ит. д., сума – сумарум — сваки пабирчи разлоге неке, а сви наводе тек по што год, тек колико да се учи.
х) Изговарају се да је то само учињено за више жен., школе и ако и тамо
има професора; а прећуткују да су баш за гимназије кандидовани Ж. Поповић и Довијанић; проф, У <
62"