Учитељ

810 | глАСНИК

сушта противност у дидактичко-методичком, правцу, док ће од сада да буду, што је давно требало да буде, продужење ради основног т. ј. развијања; те као такови ће да буду ти средњи заводи и као ваљана епровидница до највишег степена школског образовања, до образовања на великим школама.

Као што ће педагошка пракса овим осминаром добити више пажње, тако ће и педагошкој знаности међу осталима знаностима повећати се важност, а нарочито свим овим ће и учитељски углед отскочити, јер ће сада учитељи средњих и виших завода боље имати прилике, да се увере о раду нижег учитељства и његовом утицају као и важности. Једном речи, овај ће семинар допринети, да ће педагошки стручни рад постати опаснији, те ће тим и резултату му бити обичнији.

Не говорећи даље о оишште познатим принципима семинара, па специално и овог, но радосно га биљежећи, желимо успеха с тим, да му се што пре рад прошири, да не остане сужен, ограничен, чему се надати у првом реду од заузимљивог и опште уваженог педагога дра Арнолда. Међу тим нека је и овом приликом, дај боже последња била, напоменута жеља и нада: да се и београдска велика школа идућом школ. годином похвали својим педагошким семинаром, што је писцу ових редака добро познато, давна жеља и предлог српског педагога нам дра Б. Бакића. Јов. Јанко Кнежевић

~ Ж

Како се наставом мори дете показао је опитом Бургенштајн. Дао је евој школској деци да сабирају или одузимају — и то неколико великих бројева, па је онда прегледао кад деца највише греше. Тим начином нашао је да рачуни најмање погрешака имају првога часа док су деца још одморна и свежа, а да погрешке постепено расту с часа на час тако, да последњи час испадне најгори. Према томе је јасно, како се дете умори и колико писао уморна мозга у настави вреди.

5 ж

Настава за време летњих врућина. — У неким местима усвојио се већ начин, да деца из основних школа за време летњих припека не долазе по подне у школу. Не вреди им ни онако много на оној оморини и запари седети по учионицама — јер онако мирни само се зноје и с дремежом боре — а сем тога шкоди им то и здрављу. „Н. 3.6

Човечје тело има 240 костију: 64 у обе руке, 62 у обе ноге, 34 у кичми, 24 ребра и 54 кости главе. — Жожа има два слоја: покожицу и крзно, оба заједно износе 24—2; м. м. (ни пуних 3 хиљадити од метра). — Канал за варење има 8 мет. дужине: 20—25 с. м. једњак, 5—6,; мет. танко а 1,4— 1,6; дебело црево. Крви има !/уу тежине целога тела — дакле око 5—6 кгр. — а у тој маси 25 билиона крвних зрнаца (4—5 мил. на 1 кубни м. м.) и то на сваких 350 црвених по једно бело. — Срце има у мушкога 310 гр. а у жене 260; дугачко је око 14, с. м., широко 10, с. м. (колико песница), а бије 70—80 пута у минуту (дечје више,

старачко мање). — Шлућа садрже кад усишу 3000—8900 ке. м. ваздуха, а кад издишу 2500—8400; предахну 12—24 пута у минуту. Најспорије човек дише кад трчи или игра. „Н. 3,6 з Шевање у школама. — Часови певања држе се махом при крају преда.

вања, и то, тобоже, као одмор. Непосредно иза наставе задрже се деца у разреду и почну из гласа певати. Да је то погрешно и по здравље опасно, ласно је увидети. При певању деца често брже и јаче дишу, а што је још главније дишу на уста (да истерају глас) па ако је ваздух покварен, смрадан, прашљив и кужан,