Учитељ

ПРВА УПУСТВА

ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СЕЛА У СРБИЈИ И ОСТАЛИМ СРПСКИМ ЗЕМЉАМА

Од како је основан Географски Завод на Великој Школи скупљана је у њему грађа, којом би се могла расветлити разноврсна, врло интересантна питања о насељенима у Србији. Та грађа у колико се села тиче, од две је врсте. Бележена су на карти Србије (1:200000) села, која се у споменицима помињу а ту су и сада а утврђена су и она, којих сада као села нема, али њихова имена носе крајеви данашњих села или ма какав географски предмет у околини. За тим су поређивани различни пописи села: аустријски, харачки спискови и доцнији наши службени пописи, и утврђене су разлике, које међу њима постоје; исписани су и сви укази из службених новина (од 1866. године), у којима су насељена мењана имена, засеоци проглашавани селима и села варошицама. На послетку, у ову врсту послова, који · нису завршени, спада и испитивање места у делима (на пр. Вуковим, Милићевићевим итд. у којима има података што се на насеља односе. — Много се мање одмакло у пословима друте врсте, ради којих је потребно путовање и обавештавање у месту. Путовањима кроз Србију и друге српске земље, скупљао сам узгред (не могући нарочито због других питања, која су ме више интересовала) и податке о насељима, неки од мојих учиника проучавани су о распусту поједина села у Србији, али је трађа коју имамд, недовољна; показало се, да је нарочито у овом правцу потребна помоћ и сарадња већег броја пажљивих и интелигентних људи, који стално или од дужег времена живе у појединим местима. То је потреба и изазвала ова питања, која су израђена на основу сакупљене грађе и прве и друге врсте,