Учитељ

904 ПРВА УПУСТВА

2. Да крајеви села немају име по брду, коси или у опште по месту, на којем су:

Да крајеви немају имена по занимању (садашњем или пре ђашњем) већине становника (на пр. качарска, гочобијска, ћурчиска, мутавџиска мала ит. д.)

Да се не зову по имену места или области оних, којих су их населили,

8. Да ли се заселак или село звало кад год друкчијв и како се звало, и да ли се зна, кад је то име промењено и зашто ;

М М!. Порекло становништва, постанак села, помештање села, селишта, сашоравање а.

1. Шта причају стари, поуздани људи о пореклу свом и осталих сељака» Одакле су се доселили и кад; Зашто су се кренули из свог старог места 2 Колико их је било: |

Је ли тада већ било села или су они засновали; •

Ако су га они засновали, онда како је доцније расло село: или само грираштајем (умножававањем) становништва или и досељавањем и одакле:

Који су крајеви села старији, који новији: Ако су их досе: лили насељеници из разних области, онда који су које крајеве населили 2

Да ли досељеници из једне области имају исту славу и _коју> Коју славу славе досељеници, који су дошли из појединих области изван Србије» (на пр. досељеници из Дробњака Ђурђев дан, од Охридског краја Митров-дан итд.)

Има ли цело село исту славу: Има ли заселак исту славу коју и село или заселак или поједини крајеви села имају различне славе и које: Откуда то: у

Има два различна начина, по којима се кретало и креће ста новништво у Србији и из околних земаља у Србију. Њих треба имати у виду и при распитивању о пореклу становништва и о постанку села досељавањем и за то на њих нарочито скрећем пажњу проматрача. __ Један је процес триродан, који се одавно и стално врши, а то ] постопено, неприметно слажење са виших крајева, Србије, у ниже, питомије и у новије време од ослобођења Србије, а у неколико и пјеђе) и сигурније, п досељавање из околних српских земаља. Услед овог тихог процеса слазе поглавито појединци и поједиеих породица. Такви су многи досељеници зап. Србије, који су