Учитељ
1006.“ 0 КАНДИДАЦИЈИ УЧИТЕЉА ЗА НАДЗОРНИКЕ нису кандидовани за надзорнике основних школа, и то по томе, "што у закону не стоји да се надзор врши само преко професора учитељских и средњих школа, него и „преко лица из прос. вене струке у опште.“ Господин Д. не зна шта је нејасност законска и како се тада поступа, и неће да се сети, да се ту мислило највише особље министарства просвете, преко којега је некада једино и вршен овај надзор; а да би по његовоме тумачењу могла ући у кандидацију и особље Нар. Позоришта и Срп, Држ. Штампарије, јер и то долази у „просветну струку у опште,“ Даље, он не ће да зна, да код нејасности законске извршиоци поступају онако како се њима чини да је правилно и добро, а не онако како“ је други чинио. Други је могао и да греши. Пан 'опет се и та белешка завршује овако: „Ми бисмо молили, да се више у овој ствари не позивају на закон ониђ који закон очалио ид газиле ; него нека отворено кажу који су оддругих разлога њима главни. А у ше друге разлоге свакако долазе на видно место ови: · подцењивање учитељске школе (!) и педагошке стреме, нека завидљи_ вост (!!) ц мржња (!) према учитељима у опште, а себичносш (2) и. љубав трема сталежу свом или према дневници од 16 динара“... Овакав тон у писању доиста нас не може радовати ни мало и он може углед учитељски много више да позизи него да повиси. Ја молим писце ове полемике, да завире мало дубље у своје срце и да искрено. признају: да ли нема свих ових побуда за овако писање у њиноме срцу, и да не буде ма и трага амби циозности и пусте тежње за популарношћу пред својим друговима: Јер, обично се зна, да свак мисли о другоме по себи. Овако-ће барем сав свет да мисли и цени. За што би имали професори да мрзе на учитеље и да им завиде> За што је то подцењивање учитељске школе и педагошке спреме, кад неко каже · да је незгодно да раван равнога, учитељи учитеље оцењују: КЕ: зар се не нађе баш никакав разлог за ово, но оста, да је ово диктовала себичност и „љубав према дневници. од 16 динара!“ · Како се може. овако јавно говорити о гашењу закона онде, где 'се но формули законској само могло учинити нешто! И ово се не говори само о једноме човеку, него о једноме вишему ирос: _ ветноме телуј!)... Овакав том у писању никада не одликује образоване људе и не води добру у једноме животу.
ж
Кад је већ уредништво пустило моју белешку или извештај са седнице саветске као моје „објашњење“, онда га молим да буде