Учитељ

1002 О КАНДИДАЦИЈИ УЧИТЕЉА ЗА НАДЗОРНИКЕ

цима кроз све разреде, један узвикнуо : „господине, ја бих морао сад по старост да метнем наочаре и да поново учим!“ Ово је било много искреније. И на учитељским зборовима увек ћете познати, који је учитељ кога разреда, јер само о њему и говори. Још је у савету наведен и овај разлог: да се до успеха може доћи на више начина; сваки је учитељ упућен већином у једноме, у своме начину; и он је онда у опасности, да подцењује друге, само за то, што није неко онако радио како би он желео. Професори више гледају на резултат, на крај, на успех. [10 томе они су више у положају, да изреку тачнију просечну, општу процену. И зар писац онога коментара мога .објашњења“ не налази овде баш ни мало истине» Овде није говор о томе колико је тежак овај разлог за себе, но стоји ли он у опште. или не.

О четвртоме разлогу, „што је апсурдно да раван равнога оцењује“, писац коментара нема шта да каже у начелу, но семо терети „професоре“ што то начело примењује само код учитеља а не и код себе. Јер, вели, „у комисије за професорске испите одређују се професори средњих школа“, а ту се оцењује, и „то је оцењивање много веће од оног кад учитељ учитељу дође за надзорника“. И то би била добра замерка. кад не би биле ствари помешане. Чланове комисија за професорске испите не постављају „професори“ но г. министар. По томе, они ништа за то нису одговорни. Али, ако се не варамо, у последње време видела се и на овоме месту незгодност овога посла и тежња да се, колико је могућно, она избегне и овде, те се у ове коми- _ сије одређују сада само професори Велике Школе.

Што „сваки члан Савета у овој ствари наводи друге разлоге“, то нимало није необично. У свакој ствари сваки наводи оно што је њему познато и што он мисли да је добро; и нетачно је ово звати „пабирчење“. О наводу... „тек колико да се МИ 0 потисну оданде, где г. г. проф. налазе угодна места за себе“ би требало ни говорити. Али, колико се и за ово има разлога, колика је ово „угодност“ за г. г. професоре, види се и из овога што је потписани од 3—4 добио писма, у којима га моле, да не уђу у кандидацију. Само млади наставници, почетници, жељни путовања и познавања своје земље и невични незгодама и мукама у овоме путу и послу, могу желети да их г. министар одреди у ревизију. Пи

На напомену моју, као очевидцу да у савету нико није грдио, вређао и понижавао учитеље, писац ипак вели, ., и ако