Учитељ

ПОВОДОМ ЧЛАНКА ПОЉСКА ПРИВРЕДА 945

ПИ РАЈАН

ћемо још ове године видети макар у неколико остварењу нашу

_ давнашњу жељу, као год и жељу ђака, који на то радо ишчекују да наша школа има своју школску башту, која би била у гледна за школске баште наших основних школа.

Примите и тд.“ |

Г. Управитељ, прихвативши и овај предлог у целини, обратио се актом (од фебруара 1889 Бр. 57) Г. Министру с молбом, да се, е посивом на претпис његов (који је горе споменут), код Г. Министра финансија отвори кредит од 3500 до 4000 динара за ту — 1889 — рачунску годину, колико би се издало на ограду, зграду, бунар и набавку. оруђа и справа, као и за плату над“ зорнику школске баште. Одговор Г. Министра гласио је (акт од 24 фебруара 1889 ПБр. 2578:: да се не може школи отворити кредит на уређивање баште Учитељске Школе, јер би то био нов издатак, који по буџету није предвиђен '). с

Из свега овога може се извести:

1, да је у Учитељској. Школи било наставника Пољске Привреде — били они уједно и чиновници Министарства Нар. Привреде или не, који су се енергично заузимали, да школа добије терена за пољопривредне практичне радове,

2, да је на крају крајева свеколики рад и свеколико напрезање од стране Управе Школске и наставника, да школа добије "башту, пропало у самом Министарству. “

Но, наставници Пољске Привреде у Учитељској Школи И Богословији нису само на овај начин давали доказа, да су се „залагали“ за свој предмет. Све је погледе на обим и начин предавања Пољске Привреде у овим школама, а с обзиром. на то: да ова наука и ученицима и потоњој служби њиховој буде од праве користи, износили су често у јавности. Између осталих упућујем у том погледу на чланке у Тежаку (за 1883 год., стр. 512 и 573, и за 1891 стр. 395).

„У истом листу био је један кратак извештај баш о оном раду да се добије школска башта за Учитељску Школу, који је напред описан. Треба читати бр. 35 Тежака за 1889. (стр. 291) под натписом „Са Београдске Учитељске Школе“. —

Према томе, — није ни непозналио, да су наставници предмета „Пољске Привреде“ у Богословији и Учитељ. Школи размишљали о начину предавања свога предмета, и да се нису залагали, да и практична нагтава буде у довољној мери заступљена. Друкчије није ни мислити ; јер како би они и могли ра-

1) Потписан је Министар Г. Св. Милосављевић.

- 68"