Учитељ

поводом ЧЛАНКА ПОЉСКА ПРИВРЕДА 947

ници кад воде своје ученике у Топчидер, воде их збиља на праксу, а не просто у „екскурсије“ — онако како би их неко разумео. Та се пракса — или практика — састоји из: демонстрација и рада (вежбања). Ученицима се, на име, приказују справе и машине којих има по разним врстама рада на топчидерском имању па се с неким пред њима и ради, и у том раду суделује и сами ученици; њима се, даље, показују уређења и разни послови у вотњем и лозном расаднику, а у неким и сами суделују, — нарочито сваке године окалеме на на неколико важнијих начина по неколико дрвета вотњих; пред ученицима се демонстрира с кошницама у пчеланику топчидерске економије и пчеларско воћарске задруге, прави сир, од како је подигнута нова сирарница — на кратко: што год је важније и угледније на имању топчидерске економије не остане ада им се не покаже, или да се пред њима не демонстрира, а у погдекојим пословима и сами се вежбају. Подвлачим „погдекојим“ с тога, што нити има могућности ни времена да ученици кроз све послове прођу, јер часова Пољске Привреде тако мало има, и обично се у тако незгодно време ставе у распоред, да је немогућно ни излазити у свако доба кад су бар гљавнији послови на имању. За то наставници имају да захвале више предусретљивости управа школских и осталих наставника, што могу да учине више излаза на праксу, него што им часови Пољске Привреде могу то допустити. И то је извесно — у интересу шлиедње, да се не би наставници Пољске Привреде сувише обогатили, ако би им се дао који час вишеј!...

Поред свеколиког настојавања Пољске привреде, да и практична страна наставе буде по могућству и што боље заступљена, користећи се свима приликама којих може бити у Београду и околини, опет нико још није признао: да је то девољно. То је доказ: што су управама школским подношени разни предлози, а поглавито у циљу, да се, на основу одредаба законских које већ постоје у законима обеју школа, створи за школе терен, како би и практичка настава била што потпуније заступљена, а у вези с тим — и да се број часова за Пољску привреду повећа, како би се могло озбиљније на спреми ученика порадити.

Излази дакле, да је извођење ђака у Топчидер било у циљу пољопривредне праксе — практике — а не само екскурсије како то г. Јуришић разуме; нити су опет наставници сматрали, нити би могли сматрати, и толику праксу као довољну да се ученици спреме бар у најпотребнијим мануелним пословима. <