Учитељ

НРРВОВНОСТ коа дЕНЕ а па ТролетУ ТА ЛОВА.

ПРЕВОД С РУСКОГ“)

Живот нашег друштва у провинцији, ако ћемо искрено да товоримо, никакве утехе не даје. Услед подражавања престоницама, Петрограду и Москви, у провинцији ничу разна друштва: лекарска, књижевна, уметничка. И сва та друштва само животаре, по - неки пут веома јадно и жалосно, пошто или раде он што виде од других, или страдају од оскудице у снази. Покушајте да у провинцији образујете друштво певачко, за оснивање читаонице или ма какво друго, и ви ћете видети колико ће вас то муке стати, нарочито ако је друштво за добротворне цељи. Није то с тога, што у провин-. _цији неби било ма и средњих талената. Њих има, али они сви припадају старијем поколењу, које већ силази с позорнице Међутим код млађег поколења, које треба да их смени, не опажају се и не излазе на видик даровити појединци... Гласови слаби, · труди упале, лица бледа, очи без израза, тело слабо, глава мала исте такве руке и прсти. Како ту, н. пр. да се запева каква снажна песма која потреса живце; И у самим престоницама, таленти су ретки. Истина да у поколењу, које је готово одигра- | ло своју улогу, још светле две три величине. Али „поларна звезда,“ Лав Толстој, светли усамљено, нема да још кога поред њега ставимо. Истина је да он светлошћу својом готово све око себе осветљава, али он је већ старац у годинама. Два три песника и књижевника, што за њим иду, такође су старци од преко ' 1 година. Ко иде да их смени; Готово нико. Ту скоро у Пе-

“) Чланак је овај штампан у листу ПЕН пзеское изданје на помошњ матерамљ,“ а у свесци за мај 1896 год,