Учитељ

ТРЕБА ЛИ, ДА И ЈЕВРЕЈЧАД УЧЕ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК 7

Кад сам прошле године отишао у Пирот, затекао сам у мом ТУ. разреду и неколико Јеврејчади. Одмах првог часа попишем на великој табли школској све књиге, и друге потребе, које треба да набаве ђаци, па да отпочнемо рад. Кад доврших писање. окретох се разреду, и рекох Јеврејчадима, да не набављају књигу „Приче Из Црквене Историје“ јер они неће учити о томе. „4 жоћемо ли узимати Словенску Читанку 2“, упита једно Јеврејче. Узмите, то ћете учити, рекох. „Па ми не учимо Науку Хришћанску“, запита, више зачућено. друго Јеврејче једно. То знам, а Словенски Језик и није Наука Хришћанска, и за то ћете га учити. Ућуташе, али сам видео, да је та моја наредба готово подједнако изненадила и Јеврејчад и Српчад, јер се окретаху, зачуђено згледаху, и шапутаху, а Јеврејчад разменише неке мисли чак и на јеврејском језику. Ја се чињах свему невешт, и кад деца преписаше што треба, пустих разред кући.

Наста редован рад. Дође час и Словенског Језика. Ја попричах нешто о старом правопису, па побележих на табли сва слова из старе буквице, којих нема у садашњој, и која се обликом знатно разликују од данашњих слова. Кад доврших то, за_ поведих, да узму Словенске Читанке, да виде, како изгледају штампана та слова. Српчад извадише, али ни у једног Јеврејчета, не беше Словенске Чилпанке. Камо вама књиге, упитах. „Нама не даду родитељи да купимо Словенске Читанке, јер ми не учимо Науку Хришћанску“, одговорише. Ја им опет рекох, да то и није Наука Хришћанска, прочитах им неке басне из те књите, резложих им, за што је нужно, да и они уче Словенски Језик и поново наредих, да набаве књиге. Заповедих за тај мах, да пазе у читанке својих другова. Новог часа понови се иста „пе: