Учитељ

46 ПРИМЕРАН УЧИТЕЉ

Владевђ учинио нешто хвале достојно, на име: да је убедио своје сељане, те су још јесенас оградили школско двориште, које је засадио дрвећем и покушао сејати семе од разних нових биљака; да је основао друштво за штедњу и помоћ, које је бројило 70—80 чланова: да је установио ђачку библиотеку, коју су ученици одржавали плаћајући члански улог од 5 пара месечно; да је уредио један виноград и тражио да се школи уступи и да је планирао, да подигне једну радионицу за израду сира.

Пошто оваки трудољубиви учитељи не треба да остану непознати Министарству, молим вас, да на лицу места што подробније сазнате, јесу ли ова саопштења о учитељу из с. Текке истинита и како исти учитељ врши своје дужности у самој школи.

Министар просвете

К. Величковњљ.

Господину Министру Народне Просвете.

Извештај Н. 1038 од 6 Јуна 1896 г. Софија. У вече 18 текућег месеца, био сам у селу Текке. У школи дочекао ме је исти учитељ, Н. Владевђ, ради кога сам и дошао у ово село и још исте вечери отпочео сам да испитујем истинитост оних саопштења, која је добило Министарство приватним путем о овом учитељу. Прво поставих учитељу неколико питања из Вашег претписа. Н. 551 од 6 маја т. г. После тога уверавах се о свему, што ми учитељ казиваше и тоо нечему још исте вечери, а о нечему сутра дан. Покупих податке и од лица из села Текке, а тако исто и из околних села као: Чаушљ Кјој, Генкчилерђ и Дишљђ — Будакђ, кроз која сам пропутовао и до којих је доспела слава текенског учитеља, Н. Владева. Од свега што сам прикупио, имам част. Господине Министре, да Вам представим следеће податке о раду овог учитеља. Али пре свега сматрам за нужно да Вам кажем ово неколико претходних речи. Никола Владевђ родом је из села Батемберга (Разградској. | Основну школу свршио је у родном месту, а после је ступио у гимназију у Варни, где је свршио У разред и походио УТ до 25 Декембра. После овог ступио је у земљоделску школу у Садови, коју је свршио 1894 г. и тада буде постављен за учитеља у селу Теке, где је и сада. Значи, да је учитељевао у овом селу 3 године. Са задовољством бележим, да ово трогодишње учитељевање није убило у' овом момку вољу за рад; није посејало у младу душу ону апатију, која на жалост још при првом кораку у живот, при првом изласку на поље рада, затире толику младеж. Узрок је овоме необична скром-