Учитељ

110 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

ПИ =

уздигне до етичних начела, по којима треба у животу да се управља и да ради. — Најпосле полаже Русо велику важност и на истинитост и на поверење васпитаника према васпитачу,) од чега у истини, највише и зависи успех непосредног васпитања. — Али у Русовљевој науци о васпитању недостаје једно важно, управо неопходно, васпитно средство, а то је дружење: Емил се не дружи са својим родитељима. јер их нема, он не ужива у породичном животу, па не познаје ни друштво својих школских другова и вршњака, јер не походи школу; — он се дружи једино са својим васпитачем, али овај не може да накнади све те недостатке. Тако Русовљев васпитаник не може довољно разумети људска осећања, и зато и његова лектира не може бити довољно корисна у овом погледу.

Кад бисмо још хтели, да улазимо у посебна правила, непосреднога васпитања, онда бисмо код прогресивног поступка, који је удешен према узрасту, морали напоменути, да. се Русовљева одредба, по којој његов васпитаник до 19. године добива само чисто негативно васпитање, не би могла оправдати нити допустити, јер то би у најбољем случају било само припитомљавање, а не у исто време и облагорођавање. То исто вреди за другу одредбу, по којој се у Емила до његове 16. године не развија хумано осећање.) Што се тиче васпитања деце разнога, пола, то бисмо могли препоручити неке прописе у погледу на дружење и на материнско вођење девојака.) Најпосле морали бисмо подсетити на нека правила за индивидуално васпитање, која, се односе на посматрање индивидуалности васпитаника са, Физиолошке и психолошке стране, на посматрање физиогномије и на поступање према страстима“)

Ну овај део Русовљеве педагогике и није тако важан, нити је имао важна утицаја на, развитак педагошких идеја.

Мото. 08 06. 202 3) стр. овлибу 106. 555 83) стр. 345., 365. 6 стр о 206. 159.