Учитељ

н=

190 ШТА МОГУ УЧИТЕЉИ УЧИНИТИ ЗА НАСТАВНА СРЕСТВА

Куповање наст. срестава до сада је била дужност. наших школ. одбора. Како су се они до сад бринули о том, то већ знамо, а и празне школе то показују. Но од данашњих школ. одбора и не може се много боље оче-

_ кивати, баш и кад би веће власти више настојавале и при-

нуђавале одборе, да се боље о школама старају. Зато би,

· мислим, требало тражити помоћи на други начин. Кад би

се установили окружни или срески школ. одбори, па они да набављају настав. срества за све подручне им школе, онда би се школе боље снабдевале и наст. срествима и др. потребама, а престале би досадање невоље и трвења између учитеља и општине. Онда би све школе подједнако биле снабдеване наст. срествима, не би морала у сиротном селу бити и школа сиротна, грађанима би било лакше сносити школске терете, јер би их плаћале све пореске главе, сносили би терете и они који до сад школе немају, а тиме би се принуђавали да и сами школе подижу и децу у њих шаљу, кад већ школ. терете сносе.

Ја се не могу овде дуже задржавати око објашњавања, од колике би користи било кад би се установили окружни или срески шк. одбори. Но, то и није потребно, јер, држим, да ће сваки увидети да је то боље од садашшњега.

Ако учитељска скупштина усвоји ову мисао, онда, осим преставке која би се о том учинила г. министру просвете, сваком учитељу била би дужност да ради за остварење тога, путем штампе, обавештавањем народних посланика и др. меродавних фактора и т.д. То би био први начин, којим би учитељи заузимљивошћу својом утицали, да се школе боље снабдевају наст. срествима. Но има још и других путева и начина за исту ствар, где опет заузимљивост наших учитеља за школу много учинити може.

Ми немамо тако великих богаташа, који би школама хиљаде и милионе даровали; али наш свет школу цени и воли, па је готов да јој помогне колико може. Љубављу