Учитељ
130 2 УЧИТЕЉ И ВОЈНА ОБАВЕЗА.
школе пољопривреда и сточарство! Требало би додати само још интеграле и диференцијале и који страни језик па онда, ко сврши вишу основну школу, спреман би био за све. Стручна му је школа излишна. Па како се може да нађе сиромах учитељ у овом споју разноврсних предмета # Он мора да пређе све што треба по програму, јер ће то ревизор да тражи, а о усвајању тога, не сме много да мисли. Не сме да дангуби. Пољопривреда се предаје често без стопе земље за практику. Сточарство тако исто. Па кад учитељ мора тако да ради са предметима, који дају школи тип практичне народне школе, а шта остаје за друге предмете; Форма и ништа више. Тешимо се њоме. Ми и онако слабо разбирамо за садржину. Време је, да то не буде више тако. Задржимо у школи само оно што је чини практичном и сриском. Одбацимо штетно угледање. Скратимо про· граме. Ослободимо непотребног терета и сувише замореног српског учитеља и преоптерећеног ђака. Заведимо по школама. ђачке игре У нижим разредима, а војно вежбање у вишим. Нек и оно иде уз игру. У место поповске палице, дајмо теци у М и МГ раз. пушчицу. Србин њојзи много дугује. Чувајмо је. Она је символ слободе наше. Њоме ћемо очувати ово што имамо. Она ће нам повратити оно што смо изгубили. Угледајмо се на велики и срећни народ Француски. Пазимо, јер поред образованих грађана, нама треба много здравих пи вештих војника.
Али кад школа учини све што може за војно вежбање, још није учињено све, што треба за војну обавезу, па да она буде и мила и драга српском грађанину. Овакав војнички живот, како се проводи по нашим касарнама, није ни мало примамљив. Школска га омладина тешко подноси. Она долази у војску са развијеним личним поносом; долази са великим рачуном на своју част. У војсци јој се то ни у што не рачуна. То је погрешка. И поред идеалне међусобне једнакости, којој сви тежимо, опет школован младић теже подноси кад-кад хотимична кињења, но обичан грађанин. Понижења нису ретка. Отуда код омладине она бојазан, да не речем што више, од војничког живота. У војсци се прича често о частољубљу. Празне речи. Вели се за војничку част треба заложити све, а њу ни за шта, На опет, носилац простих полетушки не мора имати части. Он трпи понижења често пред целим пуковима. Она се званично забрањују, али се шамарима кроз прсте гледа. Они одржавају дисциплину. Сећам се осуде једног великошколца на 95 батина, што није у катани поздравио можда и петнаести пут једнога капетана. Све ово напомевух, да се види како ово незгодно оцртава војнички живот у очима васколиког народа нашег. То немило дира нарочито школску омладину •