Учитељ

ГЉАСНИК 158

развијају и заводи за васпитање деце испод шесте године, што је за њих врло добро дошло. да се не кваре на улици, већ да се за времена приуче реду, чистоти и исправности у опште.

Да се осврнемо још на једну важну појаву у северо-америчком школству, а та је: што се је за потоњих петнаест година умножио број учитељица за 1084 што се сматра као последица образованости земље и народа. |

Увећавање мађарских школа. Године 1868 било је у Маџарској 13.798 школа, а од њих било је 58 процената немаџарских школа, т. ј- школе др. народности. Године 1892 било је 16.917 школа, а од ових је само 39 процената немапарских, Што је број маџарских школа овако порастао, а, број школа др. народности тако опао, то не долази од тога што су се Маџари намножили, а друге народности изумрле, него што Маџари туђе школе претварају у своје. А колико су Маџари толерантни, поред многих др. примера, и овај то показује. Своје циљеве са школама Маџари већ и јавно и. званично истичу. Тако на пр. у неким конкурсима, које је министарство званично објавило, изрично се напомиње да учитељ треба да је добар Мамар (или Мамарон) и да му је главни задатак да то место помаџари. Прошле године мамарско министарство просвете разделило је око 5000 Форината на награде учитељима (по 50—100 Ф. који су се одликовали у помаџаривању деце словачке, румунске, српске, хрватске, русинске и немачке. Кад би то дао који приватан човек, ништа не бисмо имали рећи, осим то, да патриоте тако раде за народност овоју; али кад влада узима новац и од немађарских народности па га троши на гушење тих истих народности, онда је и сувише. Није то патриотизам маџарски, него дрско отимање туђег зноја и крви туђе.

Књите за ђаке. — Један амерички учит. лист донео је овакан један одговор учитеља неког, који је био упитан: Како је постигао знатно већи успех него његов претходник у истој школи% — «Трудио сам се = одговара овај учитељ — да научим ђаке да се користе књигама. У нижим разредима давао сам читању више часова, него што се обично даје. Старије ђаке упућивао да читају разне корисне књиге, недељне и месечне листове, у којима је било о оном што су у школи слушали. Сваког дана жртвовао зам 15—-20 минута на разговор о том, што су ђаци читали сами или са мном заједно. Да бих ђаке заинтересовао за читање, порел др. срестава, причао бам им у кратко о садржини, неке књиге или чланка, бирајући при том најинтереснија места, или сам сам нека места тако и прочитавао. Другог дана питао сам их о том, што су читали. У -: Зи

После пробуђене воље за читањем, моји су ђаци читали радо и читали су доста. А после свега тога моји су ђаци боље схватали предавања, школска, и боље су их памтили. — Ето, то је увећало успех мога рада у школи». | ; 5

Читање корисних књига од велике је користи за одрасле. А да би људи навикли да се књигом користе, ваља младеж у школи навикавати на читање књига. Ваља човека приуготовљавати на то, да му књига постане прва потреба, да му то буде нераздвојни друг кроз цео живот. А кад још учитељ тиме потпомаже и бољи успех у школи, онда је још јасније — да код младежи треба што више настојавати, да се буди воља за читањем и да се корисне књиге за младеж што више растурају и читају.