Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 935

— Не ће нико!

—- Али уза те не ће бити отац и мајка. Ти мораш Мо чаршију.

Мени нешто би неправо и ћутах.

— Онда није ништа ни било! — рече попа.

— Али ја хоћу да учим! — рекох.

— Твој отац и мајка не могу бити с тобом, ти мораш сам ићи. ;

— Па... добро! Ићи ћу! Али како ће они #.. Кобе им то рећи2

= и — Ја%! Како им ја то могу казати 7" — Лепо. Седи овде! — рече попа.

Ја седох он оде у другу собу па донесе перо, мастило и чисте хартије. -

— Пиши! — рече.

Па ми стаде говорити а ја почнем писати:

„Поштовани. Родитељи“

Мене срце вуче да књигу учим. Овде, код куће не могу је изучити јер нити имамо школе ни учитеља.

Ја вас молим, поштовани родитељи, да ми ово за зло не примите него да ме пустите, а ја ћу вам до гроба благодаран остати зато што ме не дадосте да умрем слеп код очију.

ћ. јуна 186" год. ОК

_ Ваш искрени син Милан“.

Попа узе писмо испред мене прочита га још једанпут сави и рече те написах коме да се преда... =: На Петров Дан отац ми беше веома весео. Сто је

пута ваљда пољубио попу у руку. Онда призва мене па. рече пред свима: