Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 315

ЗАБАВА И ПОУКА

пе

(НАСТАВАК)

БЕЛЕЖНИК ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА

15. Септембра 18'" године.

Ала сам био нешто нерасположен; сигурно због овог рђавог времена што падаше ова два дана. Хвала Богу данас се опет пролешшало. Мило ми погледати ове меке путање што их пешаци онако брзо утапаше....

Ох, ала је тиха ноћ!.... Па како је пријатна !..... Ни зима ни врућина. Вечност бих провео гледајући ово звездано небо и удишући овај свежи а тако пријатни ваздух.

Али да пишем! Да наставим своју причу. Где сам оно стао — да видим баш... А.... почиње школовање !....

Одведоше ти лепо једног дана попа и отац у чаршију да ме упишу у школу.

Зинуо сам од чуда гледећи оне велике и лепе куће. Истина је да сам доцније видео много и лепших и већих кућа, али ја не могах измамити више оних осећаја што ме беху обујили кад гледах ове кућице у нашој чаршији. Све за мене беше ново и све ми се допадало. Очи ми летеше на све стране и хтео сам да све сазнам.

Доведоше ме код некога чича Момира што је трговао с дрвима. Лепа кућа не можеш ока од ње одвојити! Уведоше нас у једну собу моловану. У једном ћошку Св. Ђурађ на коњу, убија аждају. а ја се загледао па ме готово страх ухватио. Никад нисам видео толике аждаје намоловане. Заседоше отац и попа и почеше разговор са чича Момиром и његовом Маријом, а мени рекоше да изидем

мало у двориште. 21%