Учитељ

390 ЗАБАВА И ПОУКА

уста дође, мајка тек мене за руку па пошље на поље да ја не бих чуо шта баба Симана прича. А тетка Марија говори као и баба Симана пред свима нама, па јој није ни бриге!...

Ама, као што рекох, почео сам свикавати и навикавати се на све то. Кад сам први пут чуо да један човек 'опсова славу, ја премрех од страха. Мислио сам сад ће од некуд гром загрмети. А кад после, а оно и моји другови псују тако исто, па ником ништа. Па да опсује кад се

наљути, па да рекнеш — наљутио се; него псује и кад се шали, и кад се смеје!... . Бога ми, почнем ти и сам — не знам како — али почнем лепо поовати као какав маторадц. Па још кад опсујем, а мени се отвори нека воља да опет опсујем! Једанпут знам, опсовао сам нешто крупно, тако крупно

„да се чак и највећи псовачи тргоше. Место да се тргнем

или застидим, ја се још поноситије испрсим па поновим

псовку. Годило ми је некако што сам и њих зачудио !... За што ли се зло пре залепи за човека, него добро 2... ИМ за што га на добро мораш нагонити а на зло никада 2...

Је ли истина да је јача склоност злу у души човечјој 7...

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

ит

ИЗ ШКОЛИНА ЖИВОТА

а -

Једна — илузија. Трећа година беше како је отворена школа А у Љуберађи; училима и намештајем бејаше врло сиромашна,

Четири скамије, једна табла, један сто, једна столица и 21 књига.

— то је све!.... Предавао сам о роди, па, како нисам давао деци да набаве уџ"бенике за познавање природе, а школа немађаше слика да их у пре5 -давању употребим, послужих се у том оним степеном очигледности, жоји се зове: Поређење са познатим и сличним. Поредио сам роду

са уском, казујући: шта је у њих заједничко и слично, а шта је.