Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 399

Умно неразвијена. деца одвајају се у засебну школу. Са њима се иде у настави веома полако. Дају им се лакше лекције. У колико се сећам из напомена једног листа, мислим прве године рачунају само до 4. За наставнике им се узимљу спремни људи, хладни, са пуно педагошког такта. Лако су уочљиви разлози, који налажу одвајање ове деце у засебну школу. У појединим разредима у овој лондонској школи било је по 15—20 ђака. Највише времена проводе у ручном раду. Кад-кад показују у томе толико окретности, да им се човек дивити мора.

Само још једну интересантност. У свима школама, па и у „Радничким Домовима“ постоје нарочита друштва (Ређанпе зостећев), која би се најзгодније могла упоредити са нашим ђачким дружинама. По мишљењу енглеских школских радника, она су неопходна потреба саме наставе. У средњим енглеским школама не даје се довољно времена матерњем језику. Тај недостатак попуњују ове дружине. Ту ђаци читају своје расправице, ту се покрећу и решавају разна питања, ту се ђаци уче јасном и тачном исказивању својих мисли. Дружинама управљају сами ђаци. У њима се буди и гаји приватна иницијатива. Поуздано је, да ни у једној држави европској она није тако развијена као у Енглеској. Она тамо чудеса ствара. Неће се претерати, ако се каже, да је приватна иницијатива, ако не више, а оно толико исто учинила за народну просвету, колико и сама држава“ Многе грандијозне, школске зграде по Оксфорду, Кембриџу и т. д. јесу дела приватне иницијативе.

Ни један народ не може се похвалити истинском грађанском слободом као Енглези. Они брижљиво чувају своја права, али имне треба пострека ни у вршењу њихових грађанских дужности. Ово се осећа чак и у њиховим школама. Лична слобода ђачка шира је но у нашим школама, али је дисциплина опет одлична. Она се не одржава принудним срествима.

"Поред онога што је код нас писано о енглеским школама, мислим да неће бити без интереса и ове напоменице.

УБ.

Чешка „Озетеди Мабее ЗКкојвка“. После погибије своје на Белој Гори, братски наш народ чешки допао је тако големих јадан невоља, да се сматрало: да је њему, као народу, откуцао већ последњи час и да га ништа више не може избавити из тога претешког положаја, Цвет родољубивог нлемства његовог изгинуо је: које