Учитељ

400 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД МИ

на Белој Гори, које опет на губилиштима и по тамницама, а ма-

јушни остатак, умакавши срећно, потуцао се по туђини од немила до недрага,

Каква је, дакле. грдна разлика између њиховог племства и наше властеле, која је остављала народ у најкритичнијем тренутку и, тако рећи, у времену праве народне катастрофе !

Али да се манемо кобних политичних прилика, на овоме месту и онако није о њима реч.

Када је чешки народ остао обезглављен и остављен самоме себи, кидисаше на: њ' Фапатичне језуите, ревносно ништећи сваки траг његове књижевности и проглашујући народ чешки за масу неспособну за самосталан живот и за сваки људски напредак.

И збиља, лепом и питомом земљом чешком беху овладале очајне прилике. Народност чешка бејаше јако угрожена, јер је са свију страна запљускиваху бесни таласи германизације, који чешки језик избациваху и из самих школа! У земљи бејаше овладала пустош, у уметности и књижевности такође.

Па ипак, чешки се варод не утопи у немачкоме мору, већ се срећно одржа,. очувавши народност своју. Заслуга за то припада оним младим, одушевљеним људима, понобитим синовима чешкога народа, који се жртвоваше, само да ускрсну свој народ, да га пробуде из летаргичног сна, у који га беше бацила зла коб. Ко данас не зна за њихова имена, која су чувена и ван граница њихове домовине! Палацки, Јунзман,. Шафарик, Челаповски, Колар, Пуркиње, Маха, Јаблонсни, Ханка, Рубеш и-т. д. — то су имена људи, који отпочеше благотворну делатност своју почетком овога века.

Када се тако народ чешки пренуо из дубоког сна, он је видео жалосну јаву: да му Немци, с године у годину, хиљаде деце његове одводе у своје школе, те их тако немче и одрођавају. Синови његови, омладина његова, заборавља свој матерњи језик и своју народност, немче се и на тај начин роду своме постају заклети непријатељи, већи и од самих Немаца. Та и ми знамо врло добро, да су потурчењаци били вазда гори од правих Турака. И знајући, да је просвета најјачи штит за одбрану народности, чешки народ преже, да супротно немачким школама, којих имађаше сваки п незнатнији крај чешки, подигне своје, народне школе, те да на тај начин очува омладину своју од систематског понемчавања. Али, остварити ту замисао не беше тако лака ствар. Поред савлађивања других многобројних сметња, ваљало је имати на расположењу и многобројна. материјална средства. Но, на крају а — циљ беше постигнута.