Учитељ

408 ЗАБАВА И ПОУКА

од поузданих ђака: да оде до Радише, види шта ради, па да га са неколико лепих речи позове да у школу дође.

Кад сам сутра дан дошао у школу и прелетео очима преко школских клупа, опазих у последњој, једног бледог,

чупавог дечка, са упалим учима, и прекрштеним рукама, како кришом погледа, у мене.

— Дошао је Радиша, господине! — повика некоди-

цина ђака.

Радиша устаде и његов мршави протегљасти стас, заодевен скоро самим ритама, показа ми га јаднијим, него него што ми се у први мах учинио.

— Ако, Радиша је добро учинио што је дошао — рекох тек да га мало ослободим.

Као што се зна, првих дана ђаци се у старијим разредима пропитују скоро само из српског језика и рачуна, Да се види: какво су знање донели из тих главних предмета, помоћу којих се после остали савлађују и врше разне рачунске комбинације.

Првога часа оставио сам на миру Радишу. Кад сам пак другог часа почео радити са српским језиком, ја, после неколико њих који су читали, прозвах и Радишу.

Он некако тешко устаде, поче замуцкујући читати, сплете се, па стаде!

— Јадан брајко ! Зар се тако у четвртом разреду чита Па ти читаш тако, као да си сада у првом разреду — рекох изненађен његовим лошим читањем.

Радиша је ћутао, гутао нешто и изгледао ми је као готов на плач. Видело се, да је и сам собом незадовољан.

— Па кад си тако неспреман из разреда изашао продужих ја — зашто за време одмора ниси код своје куће читао и поправљао се у читању,

— Господине, њему не да отац да чита код куће — |

рече један од ђака.

ПА љ. заељаа вааана но сео со а а лањаа ка аи ДЕЛЕ