Учитељ
408 ЗАБАВА И ПОУКА
од поузданих ђака: да оде до Радише, види шта ради, па да га са неколико лепих речи позове да у школу дође.
Кад сам сутра дан дошао у школу и прелетео очима преко школских клупа, опазих у последњој, једног бледог,
чупавог дечка, са упалим учима, и прекрштеним рукама, како кришом погледа, у мене.
— Дошао је Радиша, господине! — повика некоди-
цина ђака.
Радиша устаде и његов мршави протегљасти стас, заодевен скоро самим ритама, показа ми га јаднијим, него него што ми се у први мах учинио.
— Ако, Радиша је добро учинио што је дошао — рекох тек да га мало ослободим.
Као што се зна, првих дана ђаци се у старијим разредима пропитују скоро само из српског језика и рачуна, Да се види: какво су знање донели из тих главних предмета, помоћу којих се после остали савлађују и врше разне рачунске комбинације.
Првога часа оставио сам на миру Радишу. Кад сам пак другог часа почео радити са српским језиком, ја, после неколико њих који су читали, прозвах и Радишу.
Он некако тешко устаде, поче замуцкујући читати, сплете се, па стаде!
— Јадан брајко ! Зар се тако у четвртом разреду чита Па ти читаш тако, као да си сада у првом разреду — рекох изненађен његовим лошим читањем.
Радиша је ћутао, гутао нешто и изгледао ми је као готов на плач. Видело се, да је и сам собом незадовољан.
— Па кад си тако неспреман из разреда изашао продужих ја — зашто за време одмора ниси код своје куће читао и поправљао се у читању,
— Господине, њему не да отац да чита код куће — |
рече један од ђака.
ПА љ. заељаа вааана но сео со а а лањаа ка аи ДЕЛЕ