Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА

. 409

— Како то, да му отац не дат упитаћу ја. — Његов је отац страшна пијаница — повикаше неколицина — па га јури; бије, и неда му да узме књигу у шаке!

Таман ја заустих, да узмем у заштиту непозната ми човека од ђачких напада, и да спречим тако неприличан говор, а Радиша чисто врисну:

— Јест, јест, господине, отац ме бије и не да мида читам! — па поклопи лице књигом и стаде јецати.

Овај немио призор јако ме је потресао, те сам једва доспео да рекнем Радиши неколико речи за утеху, па пустих ђаке на одмор и стадох равмишљати о овоме догађају.

Учинило ми се. преко сваке мере ужасно, да син оптужује свога родитеља! Знао сам да их има свакојаких, али нисам могао помислити, да има и таквих, који бране својој деци учити се.

2

Пошто сам пустио ђаке кућама, задржах Радишу, да. се подробније известим о његовим домаћим околностима и проценим колико је истине у овој оптужби.

— Па је ли ти то рођени отац што ти не да, да се учиш% — упитах Радишу.

— Јесте. |

— А какав занат ради 2

— Он је таљигаш.

— Имаш ли мајку 2

— Немам, умрла ми кад сам био у првом разреду и тужно зајеца.

"Јадно дете! помислих у себи, па заћутах мало, дајући му времена да се прибере. |

—" А имаш ли брата, сестру или још којега другог у кућиг

— Немам никога у кући. Старији мој брат учи столарскви занат, али он ретко кад да дође код нас.

— Па ко вам кућу гледа, ко вас пере и друге домаће послове ради 2