Учитељ

435 НОВеКОвИО лог

њили и даље кажњавали тражио премештај из Р. али га још није добио. Председник је и сада на своме месту.

У селу Тр... учитељ нема у натури стан и огрев, а општина му неда никакав додатак, с тога је се он жалио, и на основу члана 22. закона о основним школама тражио, да то реши одбор петорице. Извештавајући о томе среску власт, замоли је, да она одреди петога члана, одбора. Да би се рад одбора петорице свршио на штету учитељеву, срески начелник, одређује за председника томе одбору једнога сељака, по чијем је мишљењу, учитељу много цет динара месечног додатка, за стан и огрев. Таквим поступком среског начелника, учитељ није могао добити додатак, који му припада, а навукао је на себе гњев општинског председника, који му сада, непрестано ствара неприлике. | |

У селу С. због великог броја ђака, требало је поделити школу, н / још једно одељење. Али одбор школски то неће, јер, вели, нису кадри да издржавају још једну школу. За то учитељ напише сам писмо министарству о подели школе. Кад зато дозна председник, отиде с одбором школским у школу, под изговором, да хоће да држе одборску седницу, и учитељ, као одборски деловођа дође к њима. Кад учитељ уђе, они затворе врата, и онда. му „кажу, да су дошли, да му «даду поделу“. Учитељ се није томе надао.

а и тројица су јача од једнога. Ту ти учитељ добро „повуче» од тројице Физички јачих. Кад су му, како кажу, дали «добру поделу) у затвореној | соби, да их нико не види, онда га с општинским писарем оптуже као рђавог и неуредног. учитеља, коме је све друго прече од школе. Разуме се, да је и утитељ њих оптужио, али ипак остао он крив. Он је после тога, ускоро премештен, а председник је остао и даље у власти, да брани оп-

штинске интересе од школе. —__ За учитеље је земља тврда, а небо сувише високо! — Па Пан. 1 у

+ ЉУДЕВИТ МОДЕЦ ||

Бивши управишељ Учитељске школе, 20-родишњи уредник уМаргедка“, један од најважнијих радника на свима учитељским скуп“ штинама, члан хрв. Педагошко-Књиж. Збора, вредан друг пок. Ивана Филиповића, омиљени наставник и писац у наше браће Хрвата, испустио је своју племениту душу. |

Људевит Модец умро је 2 Новембра 1896 г. |

Својим дугогодишњим плодним радом заслужио је светао помен у српско-хрватском учитељству. Мир пепелу твоме, вредни трудбениче, а твојој успомени: Слава!

власник Учитељско Удружење, УРЕДНИК Н, М. Чолаковић: