Учитељ

О СУЗБИЈАЊУ ЛАЖЉИВОСТИ 469

Све ове врсте лагања нису једнаке по тежини своје одговорности, па за то се оне не могу једном мером ни одмеравати при кажњавању, а како су различне по постанку своме, то се и разни начини при њиховом сузбијању морају употребљавати. Да наведемо један пример. Десио се је какав случај, да би неко дете хтело спасти од казне за какву мању кривицу свога другара и оно га је својим двосмисленим и неодређеним одговором и покушало да сачува. Ту се сусрећемо са цртом дружељубља, можда и тврдоће речи, ако ју је задало то дете своме другару, и т.д.са погрешком, коју је противу правила о моралу учинило. Да ли се сме у том случају употребити она казна, коју би дете заслужило лажју за извесно лично користољубље 2

Најобичнији узроци од којих потиче лагање јесу: себичност, страх од казне, утицај околине, урођеност или моћ. наслеђа, по којој деца лажљивих родитеља наслеђују од њих и склоности к лагању, за тим лакомисленост, ласкање, подржавање и потпомагање шаљи802 варања.

Себичност је урођена духу људском. Она се доцније само васпитањем у неколико сузбија, али се ње човек не може потпуно ослободити, за то што је она инстиктивна. Себичвост, која се изражава у љубави човека према самом себи, донекле је и корисна моралном животу, а преко те границе опасна је. Човек хоће да живи; он је себи најпречи; он воле себе и пази на своје интересе, Док то чини не шкодећи своме брату, нема нико права да му замери за то, али чим он почне прекорачавати „границе права својега користећи се оштетом туђих интереса, онда постаје опасан по друштво и морални га закони већ осуђују. Једна од првих пратилица, које служе при намерном нарушавању граница од природе означеног егоизма, јесте лаж. И сузбијати исту на њеном најопаснијем огњишту — неодољива је потреба моралног васпитања. За ово нам мање могу послужити речи, а више дела. Овим не мислимо да потценимо важност савета, примера и поука, него само да обратимо пажњу васпитача, да се користи чешће указивањем на очигледне примере из којих ће деца видети, како је њима непријатно, кад се њихов лични интерес повреди, а после и стварањем разних моралних навика. Лажљивост, која потиче из себичности, може се и исмевањем и пре-

зирањем много да ублажи.

Најчешће долази лагање од страха према казни. Дете је скривило нешто. Родитељ или учитељ подвикне на њега и можда још унапред припрети казном. Природно је, да ће дете смислити какву