Учитељ

475, О СУЗБИЈАЊУ ЛАЖЉИВОСТИ

Акб су двојица учинили исту погрешку, то треба, прво испитати онога, који је искренији и бољи, јер се може десити да ако би питали прво онога, који је неискренији да би овај слагао, па онда овај можда не би имао куражи, да му противуречи и тако би сеи овај искренији покварио а и ствар се омела. Ну, акосе и ту не би дошло до признања, онда ипак не треба их казнити ако васпитач сам не би био доиста уверен, да су они заиста погрешку учинили. Најбоље је утицати, што је могуће јаче, на њихово частољубље и жудњу за истином, јер у том случају кад би му испало за руком да открије истину и да они сами признаду своју погрешку, била би то већ довољна казна!... "

Као општа срества, која се при поступку овна лажљивости могу употребити, ова су:

На првом месту треба се чувати, да се шред децом не иврече никаква лаж, те да они сматрају на тај начин истину као нешто што од природе егзистује. Друго, треба се старати да се по могућству отклоне сви покушаји за лаж, јер је при васпитању најглавније спречити погрешку. Треће, нужно је, да децу речима и делима приволимо да нам све, и добро и зло, отворено искажу; показати им да Бог зна све, да све радо прашта, само ако се призна, а срди се, ако примети, да је дете нешто прећутало! Четврто, треба делом показати да се истина високо цени, при чему се с једне стране. прашта ономе, који погрешку призна, 2 с друге стране се при мањим погрешкама не кажњава строго, да деца из страха од казни не би прибегавала. под окриље лажи. Најзад се треба чувати да се сматра. за варалицу оно дете, које је само један пут слагало и то нарочито ако је шта слагало по угледу или из страха да не буде кажњено, јер се тиме може много да нашкоди, као што смо рекли, поносу његову, нарочито још ако је дете осетљивије.

Сад ћемо прећи на поступак при појединим случајевима лагања код деце, код којег. смо се упознали за узроцима, који су изазвали ову појаву код деце. :

Ако лажљивост потиче из нагонске себичности, онда је треба. спречавати, наравно ако је потпуно доказана, на првом месту згодним примерима у којима би се указивало детету вазда на оно непријатно осећање, које се је у њему стварало, кад је њему ко по„вредио какав интерес, и потсећање: како би њему било да тај други није признао погрешку, него да ју је тајио и тако избегао и казну а и оштетио његов интерес 0... За тим згодна упоређења овога егоизма са животињским нагоном и исмевање његово. На послетку извођење криваца пред осталу децу и излагање општем презрењу,