Учитељ

504 ГЛАСВБИК

Лепа појава. — Као год што је неписмен човек међу писменима слеп код очију, готово је тако исто и с човеком, који се мало више књигом бави, ако не зна и који стран језик. Међу нашим учитељима пак врло је мален број таквих, који се служе и којим страним језиком; а потреба је та код нас тим већа, што је наша педагошка и школска књижевност врло сиротна. У последње време, мислимо, да наши учитељи и сами увиђају ту потребу, а ми овде бележимо једну лепу појаву у том. Већ су се неколико наших учитеља обратили г. Д.Ј. Путниковићу и тражили да их упути, како ће учити чешки језик. Он им је о том дао потребна објашњења, а и сваком другом стоји на услузи. Надамо се, да ће таквих учитеља бити и више, јер чешки је лако научити, а од свих словенских народа Чеси имају најбогатију педагошку и школску књижевност. Пре 300 година Чеси су дали свету једног Коменског, који је написао стотину педаг. дела, а до данас књижевност тога народа није стајала на једном месту, него је напредовала, и достигла доста велики степен.

Где је колевка људства. — До сада се држало, да су први људи морали постати негде у јужним деловима Азије. Тамо је негде веле, била колевка људства. Но пре кратког времена нађени су такви документи, по којима се мора судити, да је колевка људства не Мала Азија нити Индија, него — Сибир. |

До сад се није знало, да ли је било људи у време кад је живео мамут и мислило се:да се човек јавио тек доцније. Али су скоро у Сибирији нађени, поред матутових остатака и трагови човека. Нађене су на име с мамутовим остацима и стопе човечије, а и нешто алата, којима су се људи служили. Ако се то још боље потврди, онда ће се доказати, да су се први људи јавили на северу, у Сибирији. Доцније. кад је на северу почело бивати све хладније, препотопски живи створови измицали су се к југу, па неки изумирали, а човек је видније трагове оставио на југу Азије, те се отуда мислило, да се тек ту и јавио први пут на земљи. ;

Статистика школске деце на народним школама у Чешкој. — У Краљевини Чешкој било је у 1896 години свега 1,099.708 деце, која су према закону била обавезна похађати школу. Број те деце у прошлој го_ дини био је већи од онога у претпрошлој за 9.047. Од тога броја на чешке школске срезове долази 672.941 (за 4.700 више но у прошлој години), на "немачке 395.159' (за 3.839 више) а на градске 31.608 деце (за 508 више но у години 1895). На сам Праг долази 25.608 деце (за 693 више).

Од тога броја ваља одбити ону децу, која су похађала приватне заводе, за тим ону, која су добијала код куће наставу, даље, децу болесну и за похађање школе неспособну. Таке деце било је у !896 години свега 178.108. Према томе, прави број деце, која су дужна била похађати јавне школе износио је 921.359, дакле за 6.945 више но у години 1895. Од те деце било је чешке народности 599:036 (за 3895 више но у години 1895) а немачке народности 2322.227 (за 3059 више). Дакле чешке деце било је 65 процената, немачке 35 процента. , |

Таква је, дакле, народносна сразмера у Чешкој, а не као што Немци тврде: да је њих две петине а Чеха три. Много праведнија би била ова сразмера; Чеха две трећине а Немаца само једна. .

Деце, која су била дужна похађати школу, било је у чешким срезовима 569.069 и то с матерњим језиком чешким 566.582, с немачким 7.460,