Учитељ

ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА 517

Гласник» школа не примаг! Рећи ће ко да сам томе ја крив, али ја у своју одбрану позивам за сведока званичну школску преписку; и усмено сам толико пута говорио и молио председника за претплату, да ме је било срамота говорити више. Но школ. одбор је решио, да се све књиге и листови набаве; то је — ваљада — доста!

Ништа горе није учитељу него када ђаци уредно у школу не долазе, а та је недаћа у овој школи највећа. Прилично су чести дани кад у школи нема више од 1—10 ђака! Ако падне киша или снег — у школи нема ђака ни пода; ако је снег велики ђака опет нема, ако се топи снег, Шашка и други потоци тако лудо надођу, да је и човеку страх брвном · прећи, а камо ли деци. Пуних шест месеца деца долазе доцкан у школу ни предавања не могу почети пре 9—91/ часова у јутру; а морају се завршити у 3—831/, часа после подне. Од 83 ђака ове школе само су десет станом удаљени од школе цо 30—40 минута, око 30 ђака удаљени су по 1 час, а сви остали по 1'5—-2 часа. Толико би пробавио на путу одрастао човек на лепом времену а дете од 7— 12 година посигурно више. Па добро и долазе ученици и овако кад знају да их у школи чека прашина или са димом или са зимом. Кад јадници дођу не можемо дим трпети у школи већ отворимо врата, али тада трчи у собу зима и мрзну окисле хаљине и трањаве им опанке. Како год окренемо — не ваља. Али од учитеља се тражи успех (а за то му се и плаћа) и он мора мучити и себе и ђаке. Ко би дошао у школу, па би видео оволики дим и прашину, и кад би осетио испарење мокрих опанака и одела -— тај би рекао: да је ово мучилиште а не училиште. Дете од зиме не може да држи књигу у руци (а о перу и креди и да не говоримо), ади опет чита, но кад му дим насрне на очи, заблиста му суза у очима; пише ли пак пропис, суза пада на пропис, направи се велика (крмача», а ту од чистоте рада нема ни трага ни гласа.

Поред ових неприлика ту је и сиротиња, Дође ми једно дете у школу без кошуље. «Камо ти кошуља (.%% — «узела мајка да опере». — «Па што ниси другу обукао»; — «Немам» одговори дете некако врло тужно.

Међу осталима, од знатних је неприлика школи и та, што људи школу. не воле, и сматрају великом несрећом кад им се дете —- а нарочито женско — узме у школу.

Живаљ је Србовлашки, и за то деца у школи уче по пет година, Како је учитељу који ради са пет разреда, па још кад деца неуредно у школу долазе, па и доцкан долазе, то ће знати поречки учитељи, а између њих да речем сада ја, да није лако, а нарочито кад се зна, да, је програм за све школе једнак. Једне године нисам учио децу црквеном певању у овој школи и г. надзорник ми јетко и попреко примети : КО програм тражи» !

Каса школека није одвојена од општинске касе и о школ. рачунима се ништа незна. Сва моја настојавања око одвајања школске касе остала, су узалудна. ј

Можда ће неко рећи да се за три год. може много учинити и довести у ред. И тако је, џа и није тако. Дође у Пореч нов капетан и ја му се усмено пожалих Т. ј. замолих га, да има на уму школе а нарочито моју, која је понајгора у Поречу. и он то обећа напоменувши, да не треба, одмах званично достављати већ може и приватно, па ће он председницима ~ кад му дођу — рећи: да набаве што је потребно. Поверовах у то, али се пре-