Учитељ

Из ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 597.

предмета, једну главну науку или вештину; иначе ће се снага расејати (расути, поцепати, распарчати, растројити), те ће бити само почињање без свршетка, и експериментовање без успеха, (и онда би се могло рећи за таке покушаје : много хтео, много започео, али у свему мало је успео). Нарочито је код тешких предмета и радова потребно, да се снага васпитаника прикупи, прибере или концентрује. Кад мислимо о нечем интесивно, или кад смо удубљени у неке одређене мисли, онда не чујемо и не видимо ништа, око себе, или затварамо очи и уши, да нас неби што год расејало. Тако поступају и неки говорници и песници; 2 наставници обраћају нарочиту пажњу на то, да се испред ученика уклони, све што би их за време наставе могло расејати.

41. ћонцентрација по месту времену, и сродности.

При изучавању онога, што се налази у простору, може бити концентрације тако, ако се неке ствари састављају у групе, распореде у редове или класе према сличности или сродности — ради лакшега прегледа и памћења, и ради згодне употребе, као што то бива при уређењу научних кабинета по струкама или групама (на пр. за Физику, или јестаственицу), или кад се утврди нека важна полазна тачка; као на пр. домовина или отаџбина при учењу географије. У опште оно, што је важно, заузимље главно место, како с поља тако и у свести, а све друго концентрује се око тога.

Тако се може концентровати и оно што бива у времену, кад се на пр. око епохалних догађаја ређају остали догађаји, који имају везе с њима. Тако при учењу историје, полазна је и средсредна је тачка народна историја и развитак народне државе; а на вишем ступњу заузимље средиште у појединим периодима историја онога. „народа, који је био носилац културе у неком периоду. Свуда се истичу главни догађаји у средину, а мањи се везују за њих.

УЧИТЕЉ | 36