Учитељ

569, ЖЕНСКИЊЕ У УЧИТЕЉСКОЈ СЛУЖБИ

се умори под теретом те дужности. Љубав ка позиву је лепа реч али је учитељице врло ретко познају и осећају.

У данашње време мушки се све мање жене; с тога узимање женскиња у учитељску службу има врло практичну страну, што је школа сигурно пристаниште ва оспгурање многих девојака, са којима родитељи и иначе не знају шта да раде; али с тога гледишта требало би на све позиве пустити женскиње; питање је само, да ли би људство тиме напред коракнуло и да ли избор наставничког позива, којем се поверава образовање и судбина будућих нараштаја, треба да буде само питање стомака, што је код женскиња заиста то.

Па куда би отишла школа, кад би се услед непрекидне навале на учитељски позив све школе или већина предала у руке женскиња 2 Као што свака грана човечјег рада, и школа је жив, ненепрекидном развијању изложен организам, то јест, школа мора бити такав организам, ако неће да се угуши у својој крви. Па је ли дух женски, (кад би оне биле у већини) као носилац школске мисли у будућности, стваралачки; да ли је њен дух по природи својој напредан или конзервативан“ Па да ли је женин задатак, да у природи буде раденик, који ствара, или који прима 2 Као што се тело женско мора оплодити мушким телом, па да се у њему развије нов живот, тако је и особина женске душе у главном рецептивна (т. ј. прима); а један поглед на хиљадо-годишњу историју довољно нам то доказује. Која је женска била стваралачки раденик; А неколико интересантних изузетака ништа не казује против правила. Зар није мушки проналазачки ум пронашао и она оруђа и справе, које готово само женске руке употребљавају " Жене везу, плету и шију од неколико стотина година, па да ли је женско решило загонетку о мапини за плетење и шав“ Изучавање историје музике највише нас о томе уверава. Музика је језик осећаја, управо језик животног елемента жениног, па ни на том пољу није се жена појавила као творац, него мушки. Изгледа, да ће одушевљење, којим мушки и женске војују за равноправност оба пола, као м слатка нада на успех са свим „изменити“ вечите закопе природне. Хвала Богу, што се ти закони природни неће никако изменити. На против, што се женске више удаљују од свог природног позива, тиме ће пре постати и нужна реакција, те ће сва вештачка и неприродна уређења нестати. :

Писац ове расправе ради 15. година у једној истој школи у“ друштву са 9 учитељица, које су, у опште речено, даровите, па ипак се за све то време није ништа изменило, т. ј. поправило; застој је, као и пре [5 година, а то је управо назадак. Дужност се врши тачно,