Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 587

Учитељ га стаде испитивати, али, јуначко колено, порицаше све. Бацао је сву кривицу на ме, као да сам се ја, токорсе, заборавио, па сам оставио онде „упражненије«... Кад виде да му се стадоше смејати, он признаде, али не да је метнуо онда кад га је г. Лаза послао да, донесе, него он се са мном шалио па метнуо пре.

— Па што онда ниси узео и донеод — питао га је

Лаза.

— Заборавио сам... >

Видео је већ сваки живи да лаже. Господин учитељ му омаче чакшире и повади га на под, узе штап с про-. зора и пружи ми... Ја се здрхтах. Пре бих гују руком прихватио него онај штап.

Не ћеш% — упита ме.

5 ВЕе тор

Ов зовну оног истог што је мене тукао, те удари и Тодору десет батина. Школа, се разлегала од запевке, а мене обузело неко гадно и гнусно осећање... учини ми се мој учитељ мањи од ма кога од нас, па окретох главу од свега тога...

— Доста — рече он. — Милане!

Ја га погледах.

— Јеси ли задовољан 2

Осећао сам како пламен лиже уза ме. Од силовите буре у грудима онемих за ПРЕНИА Он ми приђе, закоцаћи ми главу па рече:

— Зар ниси задовољан 2

— Нисам! рекох гушећи се. -

— Па шта би хтео ти! Хоћеш да га, убијем 2

— Мени то не би ништа вајдило ! |

— Како ме то гледаш, зликовче% — рече и опали ми шамар. — Гле ти њега! Марш!....

Али мене није заболео тај шамар. Било ми је свеједно.

Он се онда окрете Тодору, запрети му да то више не чини, па га посла у разред.