Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 598

— Ако би коме од г. г. професора требао ђак да послуша, реците нека узме ово дете. Од добрих је родитеља ама кућа није толико богата, да га може издржавати.

— Добро, гледаћу оче. А може ли он и служити и учити 2.

— Бистро је дете, господине, моћи ће.

— Добро, онда ћу видети.

Попа се поздрави с господином директором а ја га пољубих у руку.

Ишао сам кроз чаршију ведар и весео. Мислио сам да крила имам. Да ми је било могућно казао би сваком да сам уписан у гимназију. Зверао сам на све стране, не би ли смотрио кога од својих другова да им се похвалим, али за пакост не видех ни једног.

Те вечери вратисмо се кући. Попа беше весео што му посао испаде за руком. Путем ми је много говорио о школи и школовању, о науци и научним људима.

— Видиш, синко. Ништа ти нема боље од научена, човека! Он се свему у часу довије.... Благо оном што свашта зна: и од куд муња сева, и од куд киша пада, и како треба добро подићи и подгајити а зло утући и сатрти у корен... Како имање, какви новци!.... То је ништарија : данас јесте — сутра није, само се човек греши!.... Ту је благо, ту имање! — и попа се куцакну по челу. — Ко ту има тај свуда има'!.... У старо време, причају, нападну непријатељи на један град. Народ стане бежати и расељавати се. Кренули се први богаташи, покупили злато и драго камење да избегну с њим. С њима је ишао и један мудрац, научењак. И он је био богат, али не понесе ништа са собом; још обукао некакве дроњке. Питају га они 60гаташи: „па камо ти благог Зар ниси ништа понео #“ Он се куцну по челу па рече: „што имам то носим“. Они му се стадоше подемевати и зваху га лудом, а он ништа смеје се. — Кад тек на једанпут рупи непријатељ. Нападе са свију страна те исече оне богаташе и оте им све благо.