Учитељ

660 ЗАБАВА И ПОУКА

покварити и не испунити жељу, по некоме своме несташнијем другу '....

И ако му се понекад нешто и на допада, опет, зар би он могао отрпети да му се каже да је „кукавица“, да је „елаботиња«“ 21... Не, не!... И живот би пре дао, да тако име не добије....

Каже се: „Баковање — царовање“... И јесте тако !...

Ма како се ђак мучио, опет му је успомена, на то минуло време бујне и несташне младости, тако мила, тако. драга, да ретко има кога, који неће уздахнути за тим златним добом. |

Миле је као ђак живео и овако и онако: По некад се има, да се живи и проводи царски... По некад се нема и трпи се, готово цигански... Али срцег!.... Оно је опет весело !....

Нигде никог свога није имао, сем своје стара-мајке.

Сирота баба Стевка !... Миле јој је био једина нада и утеха. Највећа јој је жеља била, да, дочека, да. јој Миле, постане учитељ.... Али јој се та жеља није испунила. Баш кад је Миле свршавао школу, она сиротица умре... Миле остаде сам самцит на овоме свету. Није имао никога, свога. рођенога, никога, болећега !....

Дан по дан примицало се и време испита. То је најважније време у ђачком животу, јер се тада даје рачун о годишњем раду својему.

Али, ђаци четвртог разреда Учитељске Школе, имали. су и нешто више. Они су сада имали да положе и учитељски испит, те да тиме докажу, да су способни за учитеље, за васпитаче и узданице Србинове, за малу Орпчад...

Дође и испит.

Миле је полагао испште, како је само он желео, како су професори од њега с правом очекивали.... Није било ни једнога питања, на које он није дао леп, зрео и смишљен | одговор.... Писмен рад његов, био је далеко и далеко измакао, од радова осталих другова.