Учитељ

804 ЗАБАВА И ПОУКА

рити у сликама: али не извештачено, него просто, као што је библија у Лутеровом преводу, као што је Чудијева хроника и друге хронике. Ту је прави народни тон ! Сувопарна излагања, апстрактни појмови, за њега су туђе речи...

„Избаците, дакле, из вашег листа строго научне расправе. Обуците све у историјску одећу. Приче и басне слуша свако дете. А ако хоћете, да дате израза вашим поу-. кама и мњењима, уплетите у ваше сувопарне доказе по туцета пословица. Тиме ћете успети. Пословице су правила. за необразован народ, основна начела његове домаће пи животне Философије, суштина свих ранијих искустава. Ако хоћете још што да радите, онда подајте смешну страну томе, противу чега се борите. У народа има као и у детета наклоност за сатиру и ђаволасто задиркивање. Смешна досетка вреди више, но туце разлога. Коме се при том смејемо, с тим се слажемо. А пре свега, да би се задобило народно поверење, не треба одмах ударати против његових предрасудака. Немојте пренагљивати |! Придружите се његовом мњену, па почните ваше суђење од његових предрасудака. Он ће доцније и сам опазити противуречност, збуниће се, почеће да сумња и тражиће оно што је правилно и истинито. Онда ће он помислити, да је памет-

нији од учитеља, а то је ласкаво за обе стране, само у

равличном смислу. Па и то није потребно кад пишете за народ, да му кажете, да баш за њега пишете. Он зна сам, шта, је за њега и његову моћ схватања, а да му топ не казујете. Прост човек назива се и сам тако, кад хоће да сакрије свој понос према. поносу научника, али само у пола. озбиљно: али он не воли, да га зову простим човеком. Већ сама спољашност народног листа треба да га примамљује и да му каже шта је за њега. Не треба беле, фине хартије; то је за нежне руке у вароши; сива, дебела. хартија, која се може лако опипати међу прстима, који су услед ручног рада постали рожасти; сива и груба ; ле (це зећаве Мејиаће, фе Наштопактдег дег сећбгпеје Бес -