Учитељ

806 ЗАБАВА И ПОУКА

почне ме наговарати, да ја издајем такав лист. Ја пристанем на то. И заиста лист је одмах првих недеља имао неочеван успех. Али ја сам могао само четврт године да издајем лист, јер сам имао других послова. Песталоци је још раније оставио Луцерн и није на њему радио.

Маја, исте године, састане се Чоке с Песталоцијем у Станцу. Влада беше Чокеа послала тамо с пуномоћством, да опет заведе у земљи законити поредак. Песталоци похита тамо, да буде отац и мати напуштеној деци. „Са дирљивим сажаљењем“, вели Чоке, и „жртвовао се он за њих, остављајући сваку удобност и сносећи равнодушно непри»навање, презирање и отворено ругање тамошњих становника, који нису појмили величину тога великога и реткога духа, већ су га сматрали за сулуда научника или гладног спекуланта, који то ради из сиромаштва. Вероватно је да су о њему судили овако зато, што је своју спољашњост напустио. Није била реткост, да га види човек на улици онако, као што је живео у свом стану: без шешира, с разбарушеном косом, необријан или с незакопчаним ципелама, спаднутим чарапама, наопачке закопчаним, нечистим капутом итд. И ја сам се томе у почетку чудио, јер тако није живео у Цириху и у Луцерну. С тога сам га на то опомињао. „Остави ме!“ рече он, „ја сам сиромашан и хоћу да будем сиромашан. Ја сам богат и хоћу да будем богат само помоћу моје сиромашне деце. Она ме разумеју; није ми стало до разума других; они га и немају или им јеон искварен и нагрђен,«

У сиротињском дому нашао га је Чоке, где шета, по великој дворници горе доле, „по свом задовољству“. Деца су радила свој посао с таком преданошћу, да су једва из тренутне радозналости погледала посетиоца.

» Он још не беше са собом начисто“, каже Чоке. „Он се борио с једном идејом, чија се истинитост иважност у вештини наставе не могаше одрећи, али је до сад остала бесплодна. Заједничка настава беше за њега само спољашње

.