Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 807

п корисно средство; али природни ток наставе од првог до последњег, од најпростијег до најсложнијег, то му је било најважније, без чега не би било могуће брзо и поувдано напредовање у знањима, и све учење деце остало би само мртво памћење, неразумно задржавање неповезаних ствари, а без снажења и развијања духовне саморадње. „Видиш ли“, говораше он често; кад се нас двојица шетасмо усамљени у пространом воћњаку, који испуњава долину Станца, „ја сам на путу да дођем до великог проналаска. Ја ту не могу погрешити. Истина није природна тајна, али њена употреба је још тајна. Сва педагогика остаде до сад прављење Фраза, Базедовљева играчка, несавршено бубање. Ради спасења рода човечјега, мора се настава из основа поправити. Нико не сумња у то, да се дечји дух из својега јединства постепено отвара свету, од најпростијих до најразноврснијих, као клица до стабљике, до дебла, а дебло до грана, а гране до лишћа. На исти начин треба да му се предају наставни предмети, како би дете, тако рећи, све само по својој снази могло схватити и развити, а оно што је научило, да охвати у целини. Али ту је баш љајна, да се знања упросте, поделе и уврстају, те да се не предаје деци без реда, шарено“.

Под насловом „Мује ег ууаг“, Чоке прича ово: „Песталоци је тражио у једном васпитном заводу у БургорФу, а после у замку Ивердону, да реши велики задатак свога живота. Он је живео само у својим идејама и само за њих. Он је само преко њих припадао свету. Облагорођење или бар припитомљење сиротније, напуштене, веће масе народне помоћу наставе остаде његов вечити циљ. Човек тако ретке душевне снаге, морао је имати велика утицаја на доба у коме је живео. Његово се име помињало са страхопоштовањем или завишћу у свој Европии Америци. Само су у Швајцарској најмање познавали тога изванредног човека. Ту су га гледали само као простог учитеља, који немађаше начина живота ни практичне мудрости и који није