Учитељ

818 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

· - 1 4171 школског кретања на страни (нарочито у Немачкој и Аустрији). За пример наводим ово:

„Писаљка (крижуља) у основним шнољама у Берлину. — Употреба, писаљке при обучавању деце писању у последње време биће забрањена у основ. школама у Берлину. У осталом ово није први случај где се предузимљу такве мере. Прв десетак година у Италији је службено наређено учитељима, да у самом почетку дају деци перо и мастило у руке. Добивени резултати изгледа да су врло повољни. Да ли би било могуће, ради коначног решења овог питања, да се у неким нашим (Француским) школама опробају ова два супротна система.

Куриовума ради помињем, како се у Аустрији спремају неки антисемити да променом школског закона, поред других промена, заведу у основној школи телесну казну (сћа тел согрогејв) и избаце из школе природне науке (Веаћеп, како их Немци зову), (св. 36, стр. 908—210).

Поред ових одељака, Разнолије су испуњене и другим корисним

стварима о жетви, о кујни, 0 доброчинству; некролозима, кратким биографијама и др.

п. Законодавство и Шедагогија. — Други део Уоите чини

Законодавство и Педагогија (Швечвјаћоп еђ Редасогле) — да итоу кратко прикажем. -

Одељак Законодавства кроз све свеске прате Лични 2ласови (Без шеегеја ди регзопе!) које уређује и бележи Апдгв Вају. Ту се расправљају разни односи учитеља према ревизорима, управитељима; као и положај учитеља жењених, и нежењених, болесних и др.

За личним гласовима долази Службена преписка (Росипаепв адпати га а) у којој се редовно прате наименовања ревизора, наредбе просветних власти, одликовања просветних радника; а ту се објављују и службени школски програм и др.

Особита помена заслужује наредба Француског министра просвете од 35.—1-—1897. којом. се и школа уводи У борбу противу алкохолизма. Учитељима се ставља у дужност да у основним и вишим школама предају о штети коју чини алкохолизам у погледу здравственом, моралном и економно-политичком; јер је „алкохолизам особити потајни рушилац модерног света“ у Француској. Алкохоли-

зам нешкоди само лицу које пије алкохолна, пића већ и околини и потомству његову рушећи му породицу. (Св. 26, стр. 915—-216).

Сваку пажњу заслужује Говорница учитеља (Рогбе-рагоје Аез а ифћецга) коју уређује Аписив. Ту се говори о ревизији женскиња, о жалбама учитеља, о посмртној пензији и др.

Педагошки одељак врло је интересан са своје разностручности. Ту се говори о диктовању у осн. школи (св. 14, стр. 111—113); о