Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 819

цртању геодрафских карата (св. 16, стр. 138—135); о испитима из Хигијене, Педагогије; о бројевима и др.

Из овог одељка највише пажње заслужују Педагошки пабирци (СЛапев редасовјаиев) испуњени корисним поукама. — За пример наводим ово:

„Улога учитеља у модерном друштву. — На последњем банкету Друштва старих ученика основне школе у Сени г. Вауеб, директор основне наставе у министарству просвете држао је врло занимљив говор. Ми износимо овде у изводу нека места, у којима, је он ретком речитошћу и великом достојанственошћу обележио учигељеву м ивију у друштву,

«ја сам од скора међу вама, и немам никаква права на ваше поверење; најзнатнији део мога рада провео сам на факултетима. Али вам ипав могу рећи, да ја о знању немам никакве егоистичне и стерилне погледе ; као и да сам вазда био зато, да се знање излаже не само ради истине, него и ради општега добра. Мислим, да сви они, који су од државе позвани да друге поучавају: наставник, који од почетка поучава децу читању у скромној сеоској школи и научењак, који држи предавања на Сорбони

и на СоПбсе де Егапсе — сви они доприносе народној величини. Сви они треба да осећају солидарност која их везује, слично војницима — нека ми је допуштена то одлично упоређење — кад у борбу улазе; сви они треба

да се додирују лактовима и да св збију у редове.

«У том заједничком раду учитељев рад ми изгледа као највећи и најбољи. У ствари, учитељ је тај, који је у непосредном и сталном додиру с народом; Учитељ је радник који ће уредити нашу (Француску) демократију. који ће јој дати духа; учитељ ће народ упознати 6 осећајима, правима и дужностима, и ја велим да ће га боље упознати с дужностима него с правима.

Демократија ће сутра бити онаква, какву је Учитељ створио, И тај један Факат достојан је пажње, као срество да се Република утврди у нашој земљи; срество помоћу кога ће она пустити жиле дубоко у земљу, а рад учитеља продужиће их и утврдити. Све, што за добрим тежи, окреће се учитељу. Да наведем један поучан пример. Има томе две године од како је утврђена истина: да ће рад шкодин неизоставно пропасти ако се буде ограничио искључиво на школу. Дете, кад из школе изађе, у #17 19. пили 13. години —- у том добу оно сасвим завршује своје умно и морално образовање ; тада га у неку руку напуштају и умно и морално. Чују се гласови, да школу треба удвостручити према досадашњем стању или како други веле, основати «продужну школу (Рбсоје ргојопсве).>» Од кад је потргнуто питање о устројству курсева за младиће, и од кад су учитељи позвани, одмах се у свима местима у Француској показала, добра воља. Учитељ је жртвовао своје слободно време, свој одмор ради овог новог рада, који му није наметнут, већ за који му је просто затражено самопожртвовање. И то је он сам учинио по својој вољи, без наде на побољшање свог стања, нити наде на какву материјалну награду.

«Господо, ја се поносим примером који су дали учитељи Француски и срећан сам, што могу у овој прилици свима јавно да се захвалим. У осталом, у многим приликама, рад Учитеља тек може да се утврди. Њему приличи да око себе сеје здраве идеје, племените осећаје; и то не само

54%